Nije lako doći u Partizan kao pojačanje u letnjem prelaznom roku sa željom da se napadaju tri fronta – Evropa, Kup i Super liga, a potom igrom sudbine ne biti ne samo u startnoj postavi, već ni među prvih 18. Dres Partizana zato jeste veliki i težak, jer onaj ko ga obuče kada mu se ukaže šansa nju mora da iskoristi na najbolji način i pokaže da je bilo vredno čekati. Među onima koji su tu šansu opravdali je i vezista Partizana Milan Radin, koji je upravo debitovao u meču 14. kola SLS kad je reč o superligaškim utakmicama, usled povrede skočnog zgloba i odsustva sa terena desnog beka Miroslava Vulićevića.
– Sigurno su tih četri, pet meseci bili dosta teški za mene. U tom periodu mnogo su mi pomagali porodica i devojka koji su mi bili svakodnevna podrška. Pre nekoliko dana sam debitovao i u kupu, a evo sada sam zabeležio prvi meč u prvenstvu. Mnogo sam srećan zbog debija i pobede Partizana.
U kupu si dobio šansu posle povrede Vulićevića, a i danas si igrao na poziciji desnog beka što nije tvoja prirodna pozicija.
– Istina, nije moja prirodna pozicija, ali znam zahteve za tu poziciju. Trudio sam se da budem što koncentrisaniji za tu poziciju i da obavim svoj posao na najbolji mogući način.
U nekoliko duela dobio si i žestoke udarce makazicama po glavi, potom udarac laktom u glavu?
– Dueli su sastavni deo igre, nekada ja udarim, nekada primim udarac. Nije bila namera protivničkih igrača da me udare, sve se dogodilo u žaru borbe.
U 81. minutu zamalo da se upišeš u listu strelaca, a pre toga si i spasio našu mrežu.
– Prvi zadatak odbrambenih igrača je da spasu mrežu od golova, a ja sam se našao u tom trenutku na pravom mestu i dobro reagovao. Što se tiče šansi koju sam imao mnogo mi je žao što nisam uspeo da postignem gol na debiju.
Šta dalje?
– Preostaje mi da nastavim naporno da treniram i da se nametnem stručnom štabu. Svaki dan je novo dokazivanje i sigurno ću davati maksimum na svakom treningu i u svakoj minuti koju budem proveo na terenu.
Biljana Obradović
