Poznata jutra, posle dužeg vremena…Prva evropska pobeda u novom takmičenju, prva radost koju su nam podarili naši momci u Evropi i ligi gde smo naterani da učestvujemo.
Šesta pobeda u nizu Džileta i naših košarkaša i još jedna “borba do koske”.Više dobrog nego lošeg, više pohvala nego kuđenja.Loši su bili samo početak utakmice i neki momenti kada su nas domaćini”stisli” i u naletima stizali a dobar odnos prema dresu, grbu i borba do zadnje sekunde.
Za mene maestralni Ratkovica , koji je ( opet, po meni) prototip “kliker” beka i pleja i igrač kakvog odavno nismo imali na našem parketu,odlični Uroš Luković sa blokadama,skokovima i adrenalinom za respekt,reprezentativac Birčević sa preuzimanjem odgovornosti u kritičnim trenucima za ekipu,odlični u organizaciji Hačer i solidni ostali momci, doneli su nam prvu radost što se ove lige tiče.
Korak po korak, bez predaje,bez odustajanja ali sa istinom da ovom timu baš fali jedna prava petica kako bi i na evropskim putevima bio moćni Partizan.Naravno, sa verom u Džileta i postojeće momke koji daju sve od sebe da dokažu i pokažu zašto su u klubu koji je najbolji na ovim prostorima.
I na kraju…Dan posle…predivan, sa osećajem pobede ali i “domaćeg terena” u Nemačkoj.Zasluga GROBARA i ljudi koji su bodrili svoj Partizan io na ovom gostovanju, baš onako kako najbolji navijači to i znaju.
GDE GOD TI DA IGRAŠ, TU SU TVOJI GROBARI…
KO OKA DVA !!!
Goxy
