Slavne prošlosti, redovni favoriti Evrolige, često završe bar na fajnal foru, vlasnici rekordnih deset kontinentalnih titula, opasni i kada nisu sjajni, ma ima toga pun koš. Ali, ni ovakva lična karta Real Madrida, nije propusnica za, ko zna koje po redu, učešće na završnom turniru u Kaunasu. Jer, sledi četvrtfinalna serija sa Partizanom, a nije mali broj onih, koji „tipuju“ da će to biti top plej of okršaj.
Možda i lepa šansa za klub, koji je od redovnog učesnika elitnog takmičenja, čak osam godina čekao na povratak, sudbinom specijalne pozivnice, da još neki san odsanja. Ne samo onaj o povratku Željka Obradovića na mesto inicijalnog uspeha. Nikola Lončar za Sport klub objašnjava kako se realno „otvara“ njegovom prvom profesionalnom klubu, pa baš protiv onih, koji su mu bila druga stanica u karijeri.
„Real prate porazi u nacionalnoj ACB ligi, povrede, dosta igrača se tek vraća, to nije ona ekipa sa početka sezone, onako kako su je zamislili. Kada se tome dodaju neki detalji iz igre poput organizacije, pa novi trener Ćus Mateo, koga smenjuju još od jesenas, nije to ono što smo navikli od takvog kluba. Pogotovo nije Real sa Pablom Lasom na klupi. Ovo je jedno od najlošijih izdanja kraljevskog kluba u poređenju sa bliskom prošlošću. Ako Partizan odigra u seriji kao što radi u poslednjih dva, tri meseca, ima izgledne šanse da napravi i korak dalje od plasmana u četvrtfinale.“
Čak i u situaciji kada crno-beli kao šestoplasirani iz ligaškog dela nemaju prednost domaćeg terena?
Italijanska razočarenja
„Ovosezonska Evroliga je dobra, jaka, dosta ujednačena, osim nekoliko ekipa koje nisu bile na adekvatnom takmičarskom nivou poput Asvela, Albe, Panatinaikosa, Bajern je takođe pao. Tako je Baskonija bila lider ACB lige, jedne od najjačih u Evropi, ali joj je u foto finišu, recimo, izmakla pozicija, koja je vodila u plej of. Među osam se nije našao ni dvostruki evropski šampion, Anadolu Efes, ali nijedan italijanski klub. Armani i Virtus su negativna iznenađenja s obzirom na sastave i ulaganja. Dok je Crvena zvezda bila na dohvat plasmana u TOP 8, ali nije zatvorila kjlučne utakmice, pa ni pet pobeda u isto toliko poslednjih kola, nisu pomogle, šteta… Iako neki učesnici nisu bili konkurentni, do kraja je bilo neizvesno oko nekih pozicija i plasmana. Nadam se da će elitno takmičenje da se na pravi način isprati i kroz organizacione elemente, poput više ili manje klubova, broja ugovora…“
„Kod ovog četvrtfinalnog para, to neće biti presudno. Uostalom, Partizan je imao kontinuitet igrajući na strani, setite se, protiv Fenerbahčea u Istanbulu, bilo je još takvih partija. Pa, nigde se u Evropi ne oseća toliki pritisak sa tribina kao u Areni. Zato će Partizan moći da se nosi sa atmosferom u madridskoj Palati sportova u prve dve utakmice, neće im to biti problem. A kako će biti rivalu u Beogradu, pa to su već osetili u finišu Evrolige.“
Povlačeći paralele, nekadašnji reprezentativni bek kreće od onog najupečatljivijeg.
„Najveća razlika je na klupi. Nema potrebe da pričam o Žocu, dok njegov kolega, veći deo sezone, nije imao mira od raznoraznih „smena“. Preživeo je, ali rad u takvoj atmosferi, uslovima, nije za dodatni komentar. Da me ne shvatite pogrešno, ne otpisujem Real, nije lako prognozirati ovo četvrtfinale, jer su šanse prilično izjednačene. Ali, crno-beli bi mogli nešto (više) da urade, ne bi trebalo da to propuste. Tako se nekako sklapa mozaik. Ali, velika borba neće izostati na obe strane, gde ćete veći ulog.“
Govoreći o pojedinim linijama timova, Lončar podvlači:
„Ako krenemo od spoljnih pozicija, Real nema adekvatno rešenje za Kevina Pantera, Dantea Egzuma i Džejmsa Nanelija, tri ključna igrača crno-belih. Kada je reč o unutrašnjoj igri, kod madridskog kluba sve zavisi od Valtera Tavaresa, koji je iskusan, može da dominira u odbrani, skoku, ali nije u dobroj formi. U beogradskom duelu, brzo je zaradio tri faula i bio u problemu. Njemu mogu da se suprostave Matijas Lesor uz dobro izdanje Alena Smailagića. Ali, Gabrijel Dek, primera radi, može da igra spolja, iznutra, lako može da napravi problem.“
Na pragu starta četvrtfinala (25. aprila), slavni klub se bori i sa lošim zdravstvenim biltenom
„Polako se vraćaju Serhio Ljulj i Najdžel Vilijams Gos, ali, teško da neće biti posledica na igru. Vensan Poare je nedavno operisao slepo crevo, ne verujem da će biti spreman za Partizan. Gerson Jabusele nije igrao u Areni, sve su to neke nepovoljne okolnosti.“
Ni srpski predstavnik nije bez slabih tačaka…
„Pantera konstantno napadaju, a on ne može da brani igrača na donjem postu, to može da bude kritični momenat, ali… Sa jednom novom agresivnošću Alekse Avramovića, pametnom i zrelom igrom, kako je već napredovao tokom sezone uprkos neprijatnoj povredi, to baca neko drugo svetlo. Može da pomogne i Janis Papapetru i, da se vrati na nivo koji je ranije demonstrirao. Onda, tu su Danilo Anđušić i Uroš Trifunović, sa svojim ulogama bez obzira kolike su, od njih se očekuje da pruže kvalitetan doprinos u nekom delu serije. Ovo je izgledno lepa šansa Partizana, ne samo za učešće u plej ofu Evrolige.“
Nekadašnjem komentatoru španske televizije, ipak, mnogo lakše je bilo da progovori koju o preostalim parovima četvrtfinala Evrolige.
„Ako je neko apsolutni favorit u seriji, onda je to Barselona. Dobar ritam, pobeda nad Realom u prvenstvu, nekako im je sve na svom mestu. Žalgiris ima kvalitet i nedostatke, ali im je realno ispunjenje cilja ovaj plasman u TOP 8. Jesu domaćini fajnal fora, ali ne mogu oni tamo. Ne vidim jasnog favorita u duelima Olimpijakosa i Fenerbahčea, koji je platio visoku cenu poraza od Crvene zvezde, koji ga je „bacio“ na lidera. Klub iz Pireja je tokom ligaškog dela, dosta pokazao, zauzeo prvu poziciju, često bio svež i razigran. Pa, zahvaljujući i slaboj grčkoj ligi, gde su bez poraza, pa su se totalno fokusirali na Evroligu. A to nije slučaj sa evroligašima iz Španije, zna se jačina ACB lige, ili Turske. Mislim da su šanse u tim okršajima 50 – 50, eventaulna mala prednost Feneru, ako iskoči neki pojedinac. Slično je i sa parom Monako – Makabi. Prvi su konstantno dobri tokom cele sezone, a „žuti“ su u uzlaznoj formi, nagomilali su pobede u finišu. Lorenzo Braun je zdrav, to je Makabiju mnogo važno, tu je i spremni Vejd Boldvin. Na drugoj strani, pariraće im Majk Džejms i Eli Okobo. Ma, biće u tim mečevima „svega i svačega“. Puno nadmudrivanja, igre „jedan na jedan“, oba tima imaju dosta američkih igrača. Makabi je možda timski malo jači, a Monako fizički. Ali, ako je do prednosti, dajem je Monaku zbog iskustva Saše Obradovića, koje nema Oded Kataš.“
Originalni tekst Sport Klub
