“Ne krijemo se iza nikoga”: Ljajić preuzeo odgovornost i objasnio gde je Partizan sada

Poraz od Mladosti u Lučanima nije bio samo loš rezultat. Bio je okidač za nešto što je, izgleda, već bilo pripremljeno — samo je čekalo pravi momenat da postane neizbežno. Kompletno rukovodstvo Partizana podnelo je ostavke, a Saša Ilić najavio je odlazak sa klupe. U roku od nekoliko sati, klub iz Humske našao se u stanju koje retko ima miran izlaz.

Rasim Ljajić se oglasio. I rekao je, uz svu rezervisanost koja prati ovakve trenutke, nešto što se od čelnika srpskog fudbala ne čuje često.

---

Princip koji je dugo nedostajao

“Mora taj princip odgovornosti jednom zasvagda da se uspostavi — mi ne želimo da se krijemo iza bilo koga, da sve svaljujemo na igrače, stručni štab, ovog, onog.”

Ova rečenica, kakve god posledice nosila, nije bila prazna. Partizan je godinama imao problem s tim ko snosi teret loših rezultata — odgovornost bi se razmrvila ili prešutela dok se ne akumulira dovoljno da eksplodira. Ovde je Ljajić napravio drugačiji gest: preuzeo je institucionalnu odgovornost pre nego što je neko drugi počeo da je traži glasno.

Da li je to dovoljno? Nije. Ali je drugačije nego što je bilo.

Prvobitni plan, kako se navodi, bio je da rukovodstvo napusti klub ako Partizan ne prođe Hetafe i ne izbori plasman u Ligu konferencija. Poraz u Lučanima taj plan je ubrzao — novi neuspeh u domaćem takmičenju nije ostavio prostora za čekanje.

---

Ilić ostaje do četvrtka, pa će se videti šta dalje

Saša Ilić neće odmah otići. Na molbu rukovodstva, predvodiće ekipu u revanšu protiv Hetafea u Beogradu, gde Partizan mora da savlada zaostatak od dva gola — Španci su slavili 3:1 u prvom meču, pri čemu su oba poslednja gola dali sa igračem manje.

“Posle ćemo videti šta će odlučiti”, rekao je Ljajić, ne zatvarajući vrata ni u jednom smeru.

Ovo je donekle razuman potez: smena trenera uoči revanša bila bi destabilizujuća bez ikakve garancije da bi pomogla rezultatu. Ilić poznaje ekipu, zna protivnika, a preokret — iako težak — nije matematički nemoguć. Partizan je u Hetafeu imao momente, uključujući situaciju kada je rival igrao sa igračem manje, a ipak dao dva gola.

Ako prođe — scenario se potpuno menja. Ako ne prođe, pitanje naslednika postaje hitno i konkretno.

---

Prečke, loša sreća i granica između narativa i realnosti

Ljajić je pomenuo i da je Partizan ove sezone čak sedam puta pogađao prečku, uz niz situacija koje se, kako kaže, retko viđaju. Ovo nije beznačajna informacija, ali ni dovoljna odbrana.

Statistika o prečkama govori o neefikasnosti jednako koliko i o nesreći. Partizan nije bio nesrećan sedam puta — bio je i neefikasan u trenucima koji su se mogli završiti drugačije. Razlika između ekipe koja “nema sreće” i ekipe koja “ne zatvara utakmice” ponekad je manja nego što se čini iz svlačionice.

Navijački instinkt ovde vuče na oprez: argument o prečkama i lošoj sreći lako postaje alibi koji, ako se ponavlja, počinje da liči na obrazac.

---

Jorgan koji je odavno poznat

“Pružili smo se koliko nam je jorgan dug.”

Ovo je možda najiskrenija rečenica celog obraćanja. Ljajić je branio finansijsku politiku kluba — odbijanje da se Partizan dodatno zaduži za 20 miliona evra — i objasnio logiku koja stoji iza toga: “Ako imate novca možete da dovedete 15 igrača i da promašite pet, a mi niti možemo da dovedemo 15, niti smemo da promašimo pet.”

Argument je validan. Partizan nije klub koji može da kupuje greške. Ali validan argument ne braniše automatski svaki potez koji je iz njega proistekao. Pitanje nije samo da li je klub trošio odgovorno — pitanje je i da li je u okviru tog jorgana donosio prave izbore.

Bez Evrope, kako je Ljajić sam rekao, finansijska slika postaje teža: manji prihodi, manja vrednost igrača, sužen prostor za razmišljanje “u nekim drugim kategorijama”. Što znači da revanš sa Hetafeom nije samo sportski test — on određuje i polaznu tačku za sve što dolazi posle.

---

Grobari ne prihvataju, Mijatović i Nikolić u igri

Navijači Partizana reagovali su odmah. Poruka Grobara bila je jasna: ostavke se ne prihvataju, klub je, uprkos rezultatima, krenuo u dobrom smeru, i traži se jedinstvo pred revanš.

“Ne prihvatamo ostavke, ne damo Partizan” — rečenica koja je stigla iz tribina u trenutku kada je klub bio organizaciono najranjiviji.

Ako ostavke ipak budu definitivne, spekulacije o naslednicima već su počele. Ponovo se pominje Predrag Mijatović, koji je Partizan napustio 1. juna i koji je tada sam rekao da veruje da će se jednog dana vratiti — kao predsednik. Pojavljuje se i ime privrednika Sretena Nikolića, koji je potvrdio ljubav prema klubu i spremnost da pomogne, ali naglasio da nije imao ozbiljne razgovore ni sa kim.

Spekulacije su spekulacije. Za sada su to više teme za razmišljanje nego gotove stvari.

---

Partizan sada ima jedan meč da zadrži Evropu, jednog trenera koji odlazi ali još nije otišao, i rukovodstvo čiji status više ne zavisi od ishoda revanša. Ljajić je preuzeo odgovornost javno i jasno. To je gestikulacija koja se ceni — ali Humska ne pamti gestove, pamti rezultate.

Revanš sa Hetafeom neće samo odlučiti o Evropi. Odlučiće i o tome ko i kako vodi Partizan u ono što dolazi posle.