Ako su navodi iz evropskih medija tačni i Nik Kalates zaista ide ka PAOK-u, Partizan ne gubi samo igrača — gubi kompas i košarkaški kompjuter. Zato mi je Kalates u Partizanu važan još najmanje godinu dana: ne zbog nostalgije, nego zbog proste košarkaške logike. I da, svestan sam da ovakve priče često žive od klikova, ali baš zato mi smeta što zvuče previše „moguće”.
Piše: Volimpartizan.rs
Gledao sam Nik Kalatesa kako igra za Partizan i pomislio — ovo je taj. Ovo je igrač zbog kog vredi dolaziti u Arenu, zbog kog vredi pratiti evropsku košarku u januaru kad ti niko ne traži da budeš na tribini. Tridesetosmogodišnji plejmejker, 198 centimetara, a na parketu deluje kao da ima oči iza leđa. Dve hiljade dvesta šezdeset šest asistencija u Evroligi — to nije statistika, to je cela jedna era evropske košarke sabijena u jednog čoveka. I sad kruže informacije da odlazi.
Prema pisanju renomiranog portala SPORT24, PAOK je rešio sve logističke i finansijske probleme. Kalates je navodno potpisao dvogodišnji ugovor vredan 1,8 miliona dolara. Vraća se u Solun, vraća se u Grčku posle šest godina odsustva. Mistakidis je spremio ubedljivo najjaču ponudu — iznad Partizanove, iznad još jednog evroligaša. I ako se ispostavi tačno, Partizan ostaje bez igrača koji mu se izvanredno uklopio u tim, bez igrača za kog je cilj bio potpisati novi ugovor i zadržati ga za narednu sezonu.
Ali ja još uvek ne verujem u tu priču. Ne zato što sam naivan — imam 56 godina i dovoljno sam video transfera da znam kako ovo funkcioniše. Ne verujem jer ne mogu da prihvatim da je ovo samo još jedna klik priča portala u regionu. Jer ako Kalates ode, ne gubimo igrača. Gubimo sistem. Gubimo ono što je on uradio sa ovim timom — način na koji Partizan igra, kako se lopta kreće, kako se donose odluke u poslednjim sekundama. To nije nešto što se nadoknadi novim pojačanjem. To je Kalates.
Četiri stotine dva evroligaška meča. Prosečno 8,5 poena, 5,6 asistencija, 3,6 skokova za 25 minuta. Indeks korisnosti 11,1. Ovo su brojevi koji govore da je ovaj čovek možda najbolji organizator igre (ne, najatraktivniji) koji je ikad obukao dres Partizana — a Partizan je imao dobre organizatore. I sad, u godinama kada mu je ovo verovatno poslednji veliki ugovor, ide kući. Ljudski razumem. Stvarno razumem. Ali Partizan nije ljudski — Partizan je tvrdoglav, i treba da bude tvrdoglav ovde.
Jer znate šta ja stvarno želim? Ne samo da ostane još godinu dana. Želim da ga vidim na klupi Partizana. Da sedi tamo gde je Željko Obradović sedeo, gde je Duško Vujošević sedeo — i da vodi ovaj tim. Kalates kao trener Partizana — to nije fantazija, to je jedina stvar koja ima smisla. Čovek koji je igrao za Barselonu, Fenerbahče, Monako, i najpametniju košarku pokazao ovde u Beogradu — taj čovek treba da ostane u ovom klubu zauvek. Prvo kao igrač, bar još jednu sezonu. Onda kao trener. Na početku te karijere.
Znam da 1,8 miliona dolara zvuči kao nešto što se ne odbija. Znam da je povratak u domovinu pred kraj karijere realnija opcija od ostanka ovde. Znam da je Partizan u ovom trenutku finansijski u podređenom položaju i da ne može da se bori sa Mistakidisovim parama. Ali znam i ovo — kad sam poslednji put video Kalatesa kako diktira tempo u Areni, kako ceo tim diše sa njim, pomislio sam da je ovo nešto što se ne meri u dolarima. I još uvek tako mislim. Možda grešim. Možda je ovo samo još jedna priča koju ćemo sutra zaboraviti. Ali dok ne vidim zvaničan potpis na papiru daodlazi, ja ne verujem. I neću da verujem.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
