Zašto decu ne treba učiti da navijaju za Partizan
Piše: Volimpartizan.rs
Navijati za Partizan se ne uči na silu. Odavno sam prestao da se do bola nerviram oko uprave, odluka te iste, oko komentarisanja kvaliteta igrača — (uživo, jer već 50ak godina to radim samo uživo)— ili oko objektivnog novinarstva ili javnog mnjenja koje je oduvek inercijom vuklo tamo gde je vuklo.
Ne ložim se odavno, već nekih dvadesetak godina, ni na vođe, jer se ni ne trudim da znam ko su. Ni na pokušaje mafijanja, jer su, kada sam ja išao tamo, to su bili primeri onih sa suprotne strane, koji traju dok traje i interesovanje za odlazak na tekme.
Deca iz generacija zdravog sporta rasla su uz Roberta i Refika. I nisu ni imala šansu da istrpe sve što se dešavalo. Kasnije ih je rat malo usmerio da su Refik, Ilija, Miodrag i Robert isto Srbi i da je jedno od četiri S upravo klub za koji su ih svi učili da navijaju, da to bude moderno, poistovećeno sa slavnom istorijom Srba.
Svi, počev od javnog servisa, Sportskog žurnala, učitelja, pa sve do njihovog tate koji nikada nije išao na utakmice ili pratio sport, ali će početi jer je to jedan tim, jedna država, ova baš koju su branili i sačuvali patriotski.
Istorija se ponavlja, kako to obično i često biva kod nas. Ponovo je ’91. Možda je to i pogled čoveka kog je tribina odavno očvrsnula, pa više ne veruje ni u modu ni u naređenu ljubav.
Zato nemojte učiti decu da navijaju za Partizan. Napatiće se. Neće biti originalna. Neće imati uzore u kontroverznim doktorima, političarima i biznismenima. Neće padati u euforiju za najsrBskijim sportistom iz Monaka. Neće biti originalni i neće poverovati da Marin nije četnik sa Majevice. Neće biti originalni i pevati da se sada ulica zove Ričmonda Boaćija.
Partizan se ne nasleđuje po komandi; ili ga pronađeš sam, ili ga nikada nisi stvarno ni voleo.
Zato nemojte učiti decu da navijaju za Partizan. Neka se sami pronađu u moru istih stručnjaka, neka se razlika uvek vidi i u broju i u univerzumu. Neka, dok odrastaju, čitaju. Neka sami nađu i čuju, i kada ih svi ostave i kada se začuju zvižduci. Jer ima i biće nas uvek ta šačica koju nisu podelili u frakcije, koju nisu slomili ni umorili, koja je sada već zauvek tu i više ni ne voli, nego obožava te crno-bele pruge, ne zna ni za jedne druge i jedva čeka da svane ta nedelja.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
