Ogledalo cele sezone. Kakav je bio od početka, tako je Partizan izgledao i u danu kad je matematički ostao bez titule. Poraz u Novom Sadu ozvaničio je rastanak sa trofejom koji su crno-beli bezmalo godinu dana čuvali, međutim, osim podsećanja da su u prvenstvu na izmaku branili šampionsko znamenje malo su šta sadržinski ponudili kao dokaz da su stvarno sposobni da ga sačuvaju.
Tih 1:2 protiv Vojvodine refleksija je Parnog valjka i njegovog glavnokomandujućeg Miroslava Đukića. Taman kad se učini da će ubrzati, neko (ga) ukoči. Ili fudbaleri iz Humske 1 (na)prave problem za koji nema rešenja ili trener nije dovoljno dobro rešenje. Zato se i deslilo da se titula preseli u muzej Crvene zvezde, a dosadašnjem prvaku ostaje da se pita kako mu je izmakao pehar koji je prošle godine u ovo doba doneo Marko Nikolić.
Mnogi baš u toj rokadi na klupi – iznenadnoj, doduše, jer je sam Nikolić otišao iz srpskog fudbala – vide uzork Partizanovog posrtanja. Prethodni šef struke je u strahovitom pohodu na duplu krunu ostvario niz od 37 mečeva bez poraza, dok je aktuelni pokazao ne samo da ne može da pobeđuje u serijama – o čemu smo pisali – nego mu je glavni problem da savlada ekipe iz gornje polovine tabele. Iz plej-ofa.
Od 54 boda, koliko mu je bilo na raspolaganju u mečevima sa ekipama plasiranim od prve do osme pozicije, Partizan je osvojio samo 26.
Konkretno…
Protiv Crvene zvezde je izvukao dva remija (0:0, 1:1), ima i poraz (1:2), Spartak ga je zakinuo u Humskoj (1:1, a savladan je u Subotici, 3:0), Radnički tukao u Nišu (0:1), s tim da su crno-beli slavili kod kuće (po 3:1), Voždovac se sladio na Topčiderskom brdu (1:3), a usledio je revanš na krovu tržnog centra (1:0), Čukarički odoleo u oktobru (0:0) posle čega su usledila dva slavlja favorita (2:0, 2:1), Vojvodina ga uskratila za pet bodova (0:1 i 2:1 u Novom Sadu, a 1:1 u Beogradu), dok je Napredak zasad neporažen (1:1, 1:2).
Podaci pokazuju izostanak takmičarskog duha i pobijaju tezu pojedinaca da iza dvocifrenog zaostatka za novim prvakom stoje bilo kakve druge sile do Partizanove nemoći. Kadgod bi naišao na malo „zategnutiju“ ekipu, s primetnim rukopisom terena, imao bi problem. Nekad da stvori šansu. Nekad da je realizuje. Ponajviše da se od napada rivala odbrani. Glavni uzročnik crno-belog pada je baš taj minus od 28 bodova u duelima sa timovima iz plej-of grupe.
Prvi problem, jasno uočljiv još početkom sezone, bila je igra odbrane. Kako je prvenstvo odmicalo ništa se na tom polju nije popravilo, pa je Partizan došao do, za ovdašnje uslove, pogubnog podatka da primi 29 golova na 34 ligaška susreta. Đukićevakrivica je u tome što je problem mogao da detektuje na vreme (kad je golman bio Filip Kljajić, a štoper Lazar Ćirković) ili da ga reši (tokom zimskih priprema je posvetio veliku pažnju tom segemntu), međutim, iako nekad vrsni defanzivac znanje učenicima nije preneo.
Koliko su bili šuplji pozadi (za razliku od Nikolićevog mandata kad je protivnicima ostavljana šanse do dve po utakmici) crno-beli nisu bili efikasni na suprotnom kraju terena. Lane su imali Uroša Đurđevića i Leonarda da Silvu Sozu, obojicu strelca po 24 prvenstvena gola, a sad su Leandre Tavamba i Zoran Tošić na koti 11, dok je Ognjen Ožegović dao deset. Ostali znatno manje. Ostaje pitanje da li je Partizan zakazao i na planu angažovanja boljeg špica. Letos ili zimus. Nekog ko bi davao golove češće. To odsustvo golgetera uočljivo je – da se zadržimo samo na poslednjem primeru – u Novom Sadu, kad su gosti imali tri zicera i nijedan nisu iskoristili.
Osim predatora u napadu, Paritzan nije imao – ili nema – autoritativnog lidera na terenu. Fudbalera kome ceo tim veruje. Prošle sezone se znalo da će i kad ekipi ne ide Đurđević ili Leonardo „izmisliti“ gol, dok je ove u pomoć s klupe nekoliko puta pozivan vetaran Saša Ilić, međutim, odavno je konstatovano da nije dobro za tako veliki klub da ga čovek od 40 leta spasava. Pogotovo što niko drugi ne može.
Skopčano s tim je pitanje psihe, lane je Partizan osvajao bodove ili preokretao rezultat na prkos, inat, individualni kvalitet, energiju sa tribina… Sad ništa od toga ne poseduje. Kao ni pobednički mentalitet, iako je u Ligu Evrope napravio grandiozan uspeh. Neko će reći da su mečevi sa Olimpijakosom, Videotonom, Jang Bojsom, Dinamom, Skenderbegom i Plzenjom oduzeli dosta energije crno-belima, međutim, isto tako ostaje zapisano da je veliki broj golova primio u poslednjih 20 minuta utakmice.
Samo u 2018. osam komada. Obratite pažnju na minute: Plzenj u Beogradu (81), Mladost u Lučanima (70), Plzenj u Češkoj (90+4), Zemun u Humskoj (70), Radnički u Nišu (75), OFK Bačka u Bačkoj Palanci (84), Čukarički na Banovom brdu (90+2) i Vojvodina na „Karađorđu“ (76). Što nameće pitanje fizičke spreme. Kod Marka Nikolićai kondicionog trenera Gorana Basarića Parni valjak je doslovce „mleo“ u završnici utakmica, ne mali broj puta rešavao mečeve pred kraj, a sad sa Mišom Filipovićem, zaduženim za kondiciju fudbalera pad u poslednjoj trećini susreta je uočljiv. Uz to, Partizanov tim je trpeo usled velikog broja povreda (Kosović, Suma, Tošić, Janković, Ostojić, Mitroivć, Stojković, Ožegović, Tavamba) pa može biti da u tom grmu leži jedan od zečeva neuspešne misije odbrane titule.
Sezona može da se „izvadi“ eventualnim osvajanjem kupa. Bar će je tako predstaviti u Humskoj 1, međutim, pitanje je šta posle. Da li je Miroslav Đukić iskoristio celo prvenstvo da napravi igru u skladu sa zahtevima velikog kluba? Da li Partizan uopšte ima igru? Ima li igrače sposobne da napadu trofej u narednoj sezone? Ima li plan za rekonstrukciju postojećeg sastava? I možda ključno: da li, osim Armina Đerleka i Svetozara Markovića, ima još nekog fudbalera na kome može da zaradi bar približno koliko je prošlog leta uzeo na transferima Nikole Milenkovića (5.100.000 evra), Leonarda (4.000.000), Uroša Đurđevića(2.500.000) i Nemanje Mihajlovića (1.700.000).
To je nasleđe Marka Nikolića. Dva trofeja i više od 13.000.0000 evra zarade. Zbog toga je hvaljen među Grobarima, zato mnogi priželjkuju da zameni Miroslava Đukića, iza koga jeste ostala zima u Ligi Evrope, ali nije prepoznatljivost u vidu igre, igrača vrednih na tržištu, a pitanje je da li će i pehara.
