LIČNI STAV: Kajl Olmen u Partizanu — problem koji statistika ne otkriva do kraja

Kajl Olmen u Partizanu trenutno izgleda kao igrač koji je fizički prisutan, ali mentalno negde drugde. Nije problem samo u tome što šutira 4 od 14 za tri poena u Evroligi — brojke su loše, ali brojke su posledica. Problem je u govoru tela, u načinu na koji sedi na klupi, u onom faulu u napadu protiv Asvela koji je više ličio na frustraciju nego na borbu. Kada igrač naviknut da bude centralna figura tima odjednom postane četvrta ili peta opcija, nešto puca — i to se ne popravlja dodatnim šutevima posle treninga. Da li je ovo prolazna kriza prilagođavanja ili fundamentalno neslaganje karaktera sa ulogom koju mu je Penjaroja namenio — to je pitanje koje me brine više od bilo kog procenta šuta.

Zašto Kajl Olmen u Partizanu ne liči na igrača iz Turk Telekoma

U Turk Telekomu je Olmen bio čovek oko kojeg se vrti napad. Četrnaest i po poena u proseku u Evrokupu, sloboda da kreira, da šutira kad hoće, da bude prvi i poslednji dodir u akciji. To je uloga u kojoj se osećaš bitno — i u kojoj statistika prirodno raste jer ti lopta prolazi kroz ruke. U Partizanu je ta lopta sada u drugim rukama. Penjaroja ima drugačiju hijerarhiju, drugačiji ritam, i Olmen je od igrača koji diktira tempo postao igrač koji čeka da mu se tempo diktira. Ta tranzicija je brutalna i ne dešava se preko noći, ali upravo tu leži koren svega što trenutno gledamo.

Olmenova minutaža u Partizanu pada — i to nije slučajnost

Prva četiri kola Evrolige donela su mu preko dvadeset minuta u proseku. Poslednje četiri — jedva dvanaest. Protiv Asvela je sinoć odigrao devet minuta i četrdeset sedam sekundi, zabeležio jedan promašaj, dve izgubljene lopte, dva faula i indeks minus pet. Penjaroja nije trener koji skraćuje rotaciju iz hira — kada ti minutaža pada ovako drastično, to znači da trener vidi nešto na treningu i na parketu što mu se ne dopada. A kada šut za dva stoji na 38,5 procenata u Evroligi, teško je argumentovati da zaslužuješ više prostora, ma koliko ti prethodna sezona bila dobra.

Karakter i hijerarhija — gde se Olmen ne uklapa u Partizanov sistem

Ovo je deo koji me najviše brine, i ovde ću reći nešto sa čim se mnogi možda neće složiti. Mislim da Olmen karakterno ne pripada ovoj grupi. Ne zato što je loš momak — nemam razloga da tako mislim — već zato što je navikao na ulogu oko koje se gradi igra. Kada takav igrač dođe u sistem gde mora da prihvati redukovanu rolu, gde mora da trči bez lopte i da bude strpljiv, nešto u njemu se buni. Vidi se to u govoru tela na klupi, vidi se u onim momentima na terenu kada deluje odsutno, kao da čeka da se utakmica vrati na njegove uslove. Partizan nije Turk Telekom, i to nije uvreda ni za koga — to je realnost. A utakmica se neće vratiti na uslove jednog igrača, ma koliko on bio talentovan.

Šta dolazak Rivsa i povratak Marinkovića znače za Olmena u Partizanu

Situacija postaje još komplikovanija. Dolazak Rivsa i njegovo postepeno uigravanje u tim znači da će Olmenov prostor biti još manji. Kada se na teren vrati i Vanja Marinković — igrač koji poznaje sistem i koji je dokazao da može da funkcioniše u Penjarojinoj hijerarhiji — Olmen bi mogao da se nađe na samom rubu rotacije. To nije scenario koji želim, ali je scenario koji statistike i trendovi sugerišu. Ako ne počne da pokazuje drugačiji pristup — manje frustracije, više prihvatanja uloge — teško da će se minutaža vratiti na nivo s početka sezone.

Podrška Olmenu u Partizanu — uz nadu da će i sam shvatiti

Sve dok nosi crno-beli dres, Olmen zaslužuje podršku. To nije diskutabilno. Navijači Partizana su uvek znali da stanu iza igrača koji se bori, čak i kada rezultati izostaju. Ali podrška ne znači slepilo. Nadam se — iskreno se nadam — da će se momak izdići iz ove krize, da će prihvatiti ulogu koja mu je namenjena i da ćemo za dva meseca pričati o njegovom povratku u formu kao o prekretnici sezone. Ali da bi se to desilo, promena mora da dođe i iznutra. Ne samo u šutu, već u razumevanju toga šta Partizan jeste i šta zahteva od svakog ko obuče ovaj dres.

Posle toliko godina gledanja igrača koji dolaze u Partizan sa reputacijom i statistikom, a onda se izgube u sistemu, razvio sam neku vrstu instinkta za to ko će se prilagoditi a ko neće. Kod Olmena taj instinkt trenutno šalje mešovite signale. Talent je tu, to niko ne spori — ali da li je spreman da bude deo mašinerije umesto njenog motora, to je pitanje na koje nemam odgovor. Navijači koji su ga gledali i ranije u Turskoj možda vide nešto što ja sa ove sadašnje distance propuštam — i voleo bih da čujem taj utisak, jer moj skepticizam možda govori više o prethodnim razočaranjima nego o samom Olmenu.

VolimPartizan.rs