Ostoja Mijailović, predsednik kluba iz Humske, u podkastu „Biznis priče“ otvoreno o svim temama
ФОТО: И. Веселинов
Kako je rizikovao život? Kako se dogovorio sa Željkom Obradovićem? O nemoralnim ljudima kakve nije sreo u životu, kakav je Partizan sanjao 2017, kada je došao na mesto predsednika kluba, kako je uopšte došao na čelo kluba… O svemu tome, Ostoja Mijailović, predsednik Partizana, pričao je otvoreno u podkastu „Biznis priče“.
Naravno – pričao je i o svojoj „primarnoj“ profesiji. Nama su zanimljivije sportske teme.
Recimo… Kako je tekao razgovor u kome je pre dve godine „ubedio“ Željka Obradovića da se vrati na klupu Partizana…
Sve je zapravo počelo još 2017, kada je – kako je rekao – na predlog jednog od saradnika, Milana Iskrina, otišao u Istanbul da se upozna sa Obradovićem, tada trenerom Fenerbahčea. Koji je mu – kako je rekao Mijailović – tada rekao da je zahvalan i da ceni što je prihvatio da bude predsednik Partizana.
Pričao je i o dolasku Obadovića i Dragutinovića u Partizanovu kuću, u toku sezone u kojoj trofejni trener napravio pauzu u radu. Pa podsetio na nevericu Zorana Savića kada mu je saopštio ideju da Obradovića vrate u Humsku.
Sve do razgovora u Barseloni…
– Kaže Željko: „Koga ste vi mislili za trenera”. Ja ni pet ni šest kažem: „Tebe. Mi nemamo drugu opciju. Ako ti nećeš, mi smo propali” – pričao je Mijailović.
Kako je otkrio, posle tog ragovora i Savić mu je rekao: „Ipak ti nisi lud“. I tada su krenuli pregovori. Mijailović je opisao kao „stresne“. Sve dok jednog junskog dana, Obradović ponovo nije došao u Partizanovu kuću.
– Pričali smo 3-4 sata. Viša sam ja pričao, on slušao. Sve je ispitivao.
Sve dok ga nije zapitao:
– Kako ti misliš da ja sada donesem odluku da budem trener Partizana, vidiš gde se nalazi klub. Kažem mu: „Što da ne, jel ti voliš Partizan?” I u nekom trenutku ustaje pruža mi ruku i kaže: „Ja sam trener Partizana”. Ja kažem: „Čestitam ti.” Samo suze što mi nisu pošle.
Dogovoru su odmah nazdravili, ali ugovor nisu odmah potpisali. Međutim, dovoljna je bila reč, ali i – kako je rekao Mijailović – fotografija sa zvanične konferencije na kojoj je Obradović predstavljen kao trener Partizana.
– Cela ova priča je nastala njegovim dolaskom. Taj Evrokup jeste bio još jedan udarac, ispali smo u četvrtfinalu, i finansijski je bio udarac. Ali, mi smo veliki klub i veliki brend. Povratak u Evroligu i tih 540.000 navijača koje smo imali prošle sezone dali su nam veru, i nama koji radimo u klubu, i Željku i igračima.
Kako je u jednom trenutku rekao – sve svoje snove je ostvario…
– Moj ulazak u Partizan 2017. je meni puno kontakata doneo. Zadovoljlo me sa neke druge strane, kao čoveka koji se ostvario i u sportu, ne samo u biznisu.
Imao je još jedan san…
– Klub je prošle godine imao preko pet miliona prihoda od prodatih karata. I to je klub koji sam ja sanjao od 2017.
Posebno jer je te 2017. klub bio pred gašenjem, u dugovima, kada je planirani prihod bio 30.000 – 40.000 evra.
Otvoreno je prepričao i lične dileme koje je imao kada je dobio ponudu da bude predsednik kluba. Od onoga – šta će to meni, do kad ako ne sad.
– Kad sam otišao na sastanak, dočekali su me u trojfenoj sali. Tražio sam sve papire. Istog trenutka me zabolela glava, dugo 1.500.000 banci, 5-6 miliona bivšim igračima i trenerima, 2-3 miliona poreskoj upravi. Kažem sebi „jesi budala, ne treba tebi to“, a onda se ujutru setim trofeja i prihvatim.
Prvo je pozvao sve bivše igrače da sačekaju.
– Saša Pavlović koji kaže da ne želi 100.000 koje potražuje. Pa Nikola Peković je takođe dao svoj novac, 350.000 i rekao da hoće da oprosti taj novac. Pa Drobnjak… Ali bilo je i onih koji su tražili odmah, neki koji su pristali na rate.
U svakom slučaju.
– Prva sezona je bila teška, 65 dana smo bili pod blokadom banke. Nikad u životu nikome nisam dugovoa, a da mi neko traži pare da mu vratim, bilo mi je sramota. Odjednom sam postao najveći dužnik u Srbiji bez dinara duga. Ali – trpi, vuci.
Sada…
– Jedina stvar koja je nerešena, to je pitanje poreskog duga, a i to će se uskoro rešiti. Platićemo dug u dve rate. Kada to budemo rešili, bićemo ozbiljna kompanija koja je priznata u svetu košarke.
Opisujući sve, izrazio se i poetiski.
– Te 2017. jedina vrednost kluba bio je grb, koji je za mene bio veliki kao zgrada. Sad je još veći. Taj grb je vatra koja će uvek da sija i nikada neće da se ugasi. Oko njega su se svi okupili – rekao je Mijailović.
RIZIKOVAO ŽIVOT
Pomenuo je i sede koje je dobio od kako je postao predsednik Partizana. Najviše verovatno zbog nimalo prijatnog iskustva sa navijačkom grupom, odnosno određenim – takozvanim – vođama navijača.
– Ja sam sa tom celom tom grupom koja je više nije na slobodi imao sastanak, gde sam im u lice rekao, i Velji i svim tim ljudima, da dok sam ja predsednik kluba, ja ću se pitati. Ja sam tada rizikovao svoj život i nije mi žao što sam ga rizikovao. Kad god sam dolazio kući okretao sam se da vidim da li me neko čeka iza ćoška, u garaži, da li neko čeka moju decu. Bilo je mi je teško kada su mi poslali onaj posmrtni venac, ako se sećate – rekao je Mijailović.
KAD SE PRVI PUT POJAVILA NADA
Sećajući se trenutaka kada je tek došao u Partizan, Mijailović je naveo i trenutak koji mu je – kako je rekao – dao nadu.
– Loše smo počeli, vidim da je situacija teška i moram da razgovaram sa Mutom Nikolićem da prestane da bude trener. Moram da kažem da je on veliku stvar uradio kada je pristao da dođe, jer te 2017. niko nije hteo da bude trener Partizana. Ali, Muta se tada i naljutio, mi smo doveli Čanka…
I sada „taj“ trenutak.
– Prvi put sam osetio volju da radim, iako je bilo teško, kada smo igrali protiv Zadra i kada se u Areni pojavilo oko 10.000 ljudi, a do tada je dolazilo dve ili tri hiljede. Tada sam osetio da su videli neku nadu. Mnogo je veći prihod i od karata bio.
Partizan je tu utakmicu izgubio, Nenad Čanak podneo ostavku.
DOLAZAK TRINKIJERIJA – PRVA VELIKA STVAR
Kako je rekao, prva velika stvar koja se dogodila bila je dolazak Andree Trinkijerija.
– Tada su se vratili navijači. To je u ovoj eri dosta doprinelo da Partizan bude ono što jeste danas. On je tada bio trener koji imao kvalitete, harizmatičan, sa drugačijim ponašanjem, doneo je i neku drugačiju sliku. Istovremeno su u Upravni odbor ušli i neki novi ljudi.
Kako je i sam primetio – uvek se crtaju teške situacije. Pa tako…
– Te sezone 2019/20. bili smo prvi u Evrokupu, prvi u ABA ligi. I desi se korona, prekid sezone, ne važe rezultati. Molim lepo, doviđenja. Dve godine vučem i neko prospe sve, više nemaš ništa. Onda ode Trinkijeri, ostane ekipa. Pa sezona sa Šćepanovićem i Filipovskim, koja je bila teža od one 2017, jer je bila korona nismo imali prihode od ulaznica…
Sve do najveće priče…
– Dolazak Željka Obradovića. Pa novi Upravni odbor, u koji su ušli najveći srpski privednici koji daju svoj novac. Navijači koji su to prepoznali…
TAKO SE NE IZLAZI IZ PARTIZANA
Na mestu predsednika Partizana sreće se i sa ne tako lepim stvarima. Recimo – odlazak Jama Madara ovog leta značio je i prekid saradnje sa menadžerskom agencijom koja ga zastupa.
– Mi smo sa Miškom Ražnatovićem prekinuli saradnju upravo i zbog tog razloga. Madar je nesportski izašao iz svog ugovora. Kako kreću problemi sa Madarom i Partizana baš kada njega uzima Beobasket. Sad će neko da mi kaže da je to slučajnost i da mi se kune u vernost. Ne mora da mi se kune u vernost. Ta agencija je od Partizana uzela milione evra. Ja to nikada u životu nisam imao. To je nemoralno pre svega, to rade loši ljudi.
Dodajući da je su sve vreme svi oni imali loš osećaj oko toga, Mijailović je rekao:
– Madar je igrač koji je sto puta pogrešio, pa dobio novu šansu, nije loš čovek, ali sa lošim namerama i loše je savetovan. Tako se ne izlazi iz Partizana, tako se ne napušta Željko Obradović.
Uostalom – kako je rekao – to nije lepa poruka bilo kome.
– Da li smo zaslužili takav tretman, nećemo da sarađujemo sa takvom agencijom, pa neka je jedina na svetu.
Osim Madara, kao je rekao Mijailović, i Trinkijeri je na nesportski način izašao iz Partizana.
– Partizan nije to zaslužio i ja ne prelazim preko takvih stvari. Ljudi treba da se poštuju, a ne da čekaš tuđu grešku ili tuđi loš trenutak. Već traba da pružiš ruku. Ko hoće da iskoristi administrativnu grešku i izađe iz ugovora, uvek to može da uradi.
Originalni članak: Sportski žurnal
