Na sajtu Volimpartizan.rs možete pronaći najavu za utakmicu našeg Partizana iz navijačkog ugla.Na drugačiji i specifičan način pokušaćemo da dočaramo predstojeće duele i nadamo se da će Vam to biti zanimljiv tekst pred važne utakmice naše svetinje.
Uživajte:
Piše: Marija Andrić
Atina, kolevka civilizacije, filozofije, mudrosti, aritmetike ali i grad košarke. OAKA arena sprema se za duel dva teškaša, jednog bivšeg a drugog aktuelnog Evropskog prvaka. Postoje utakmice i postoje događaji o kojima se priča godinama, ovaj četvrtak u Atini pripada drugoj kategoriji. Dok se OAKA puni do poslednjeg mesta, jedna misao lebdi u vazduhu: šta će se desiti kada se prošlost i sadašnjost sudare na istom parketu, jedno je sigurno posle ovog duela isti će morati na hoblovanje.
Panatinaikos, grčki gigant i aktuelni šampion predvođen legendarnim Turskim strategom Erginom Atamanom sa jedne strane, a sa druge Partizan vođen čovekom koji u Atini ima status božanstva – Željkom Obradovićem. Ako je Aristotel rekao da je tragedija najviši oblik umetnosti, onda će ova utakmica biti košarkaška „Ilijada“ – samo bez trojanskog konja, iako Željko sigurno ima neki drugi adut u rukavu, a mi se nadamo da će i Ataman večeras na svom terenu osetiti uživo grčku tragediju. Postavlja se pitanje ne samo ko će pobediti već kako će atinska publika dočekati svog bivšeg heroja koji večeras ima glavnu ulogu, čoveka koji je ovaj grad pretvorio u prestonicu evropske košarke. Da, isti onaj Željko koji je sa Panatinaikosom pet puta osvojio Evroligu, ali sada dolazi kao trener svog ipak omiljenog kluba. Kako će ga dočekati, verovatno sa petominutnim ovacijama, aplauzom i lovorikama posle kojih će uslediti pun gas, svakako će pokušati da ga izbaci iz takta, što ruku na srce i nije mnogo težak zadatak. Naravno očekuje nas jedan sjajan duel, pripremite se za 40 minuta čiste košarkaške poezije sa najlepšim rimama. Hoće li se slušati Homerovi stihovi ili srpski deseterac, otkriće nam ova sjajna noć, jer kada se sretnu ova dva tima to nije samo obična utakmica već sudar istorije, strasti, taktičko nadmudrivanje ali i čista košarka.
Ako je košarka bojno polje onda je Karlik Džons David 21. veka, a Evroligaški gigant njegov Golijat. Niska figura? Zar je to neki problem? Karlik ima svoju „praćku“ – precizan šut, drskost u prodoru i sposobnost da ubaci trojku čak i kada bi je šutirao sa Akropolja. Njegov šut deluje kao da ga vodi neka nevidljiva sila, možda gravitacija, možda magija, a možda samo 10 sati dnevno u šutiranju iz svih mogućih uglova. Ipak, izazov koji ga čeka u Atini nije običan, Nasuprot njemu je Kendrik Nan, čovek koga je lično Željko nazvao najboljim igračem Evrolige. Nan je vispren, brz i precizan, ali ono što ga izdvaja je samopouzdanje, ta vrsta košarkaške arogancije koja protivnika dovodi do ludila, on će svakako biti Golijat u ovom duelu. Može li „David“ iz Beograda da svojom praćkom pogodi Nana i unese nemir u OAKU? Jedno je sigutno – Karlik će igrati bez straha jer on ne vidi prepreke već samo mogućnosti, a kada on zavrti obruč, tribine se na trenutak utišaju kao da sva publika zna da je on najopasniji kad izgleda najmanje.
Ne smemo propustiti da pomenemo legendu, Kostas Slukas, grčki košarkaški mudrac, čovek koji na parketu vidi budućnost. Za njega kažu da bi mogao da igra šah u isto vreme kada razbija protivničku odbranu. Njegove asistencije nisu samo dodavanja već prava lekcija iz košarkaške geometrije. Njegov šut u ključnim momentima hladan kao mraz sa Olimpa. U svojoj karijeri Slukas je doživeo sve: slavu, titule, aplauze, ali i teret koji nosi titula legende. Kada je on na terenu vreme kao da se uspori, a svi u publici znaju: ako je utakmica na klackalici Slukas ima poslednju reč. S druge strane Dvejn Vašington, igrač koji je u poslednjim nedeljama pokazao formu koja preti da izazove i Pitagoru da preispita svoju teoremu. On je kao vatromet, ne znate tačno kada će raspaliti, ali kada to uradi, nebo, odnosno obruč gori. Njegov prodor je kao munja a šut sa distance podseća na katapult iz antičkih vremena – razoran, precizan i neumoljiv. Za razlikuod Slukasa, koji igru kontroliše kao dirigent orkestra, Vašington igra kao solista, skače, šutira, pogađa, i na kraju natera i protivnike da mu aplaudiraju. Ovaj duel biće sudar dva stila i dve košarkaške aritmetike: Slukas filozof koji misli tri poteza unapred i Vašington umetnik koji živi u trenutku i pravi čuda. Ko će na kraju izaći kao pobednik mudrost iskustva ili nezaustavljiva forma? Publika će sigurno uživati dok gleda ovaj dvoboj modernog Sokrata i vatrenog Apolona.
Tu je naravno krilo Panatinaikosa, bivše Partizanovo krilo zadužen za poneku troju i dobru atmosferu na klupi, Joanis Papapetru, ima sve visinu, snagu i publiku koja ga obožava, ali sa druge strane ga čeka Isak Bonga, pravi Germanski tenk sa srpskom registracijom, pojavi se tamo gde ga najmanje očekuješ i napravi pometnju. Takođe naš napad predvodi i Lundberg koji se posle povrede vratio kao da je u pauzi dobio čarobni napitak od Obeliksa, dodaje novu dimenziju Partizanovoj igri.
Na centarskim pozicijama Partizan ima Brendona Dejvisa, koji je u prošlom kolu dominirao kao Spartanci kod Termopila, a protivnički centri razmatrali da se prekvalifikuju u bekove, njegova igra pod košem je mešavina snage i elegancije – kao kada lav odluči da zapleše valcer; kao i Tajrika Džonsa koji deluje kao da mu je svaka utakmica gladijatorska arena, čovek čija su zakucavanja postala redovan sadržaj na Evroligaškim posterima. Ali šta će biti s Panatinaikosom bez Matijasa Lesora, srca duše Partizana kome je lakše da je povređen i da ne igra nego da daje poene svom voljenom klubu. Imaju oni Kostasa Adetokumba, koji je možda brat NBA šampiona, ali još uvek uči lekcije koje mu je Željko dao dok je bio u pelenama.
Ne smemo zaboraviti Željkovog džokera, Sterling Braun je trenutno kao dobitnik na lutriji, u životnoj je formi i izgleda kao da bi mogao da pogodi trojku sa Avalskog tornja. Njegov šut je tako uigran i elegantan da deluje kao da ga vodi muzika, negde između Mikisa Teodorakisa i Miroslava Ilića. Kada Braun primi loptu, vreme staje, publika zadrži dah, odbrana se trza u panici a on je već u vazduhu ispaljujući projektil koji obično završava tamo gde je i planirao – u mrežici. U ovakvoj formi Sterling je vše od igrača, on je inspiracija. Dok ga gledate počinjete da verujete u onu staru sportsku izreku: „kada si u zoni koš je širok kao okean“. Pa neka Panatinaikos ostane bez pojasa za spasavanje kada upadne u Partizanov Atlantik.
Dragi ljubitelji košarke, ovog četvrtka ne gledamo samo utakmicu, gledamo poeziju u pokretu, dramu u četiri čina i još jednu stranicu u istoriji Evropske košarke. Panatinaikos i Partizan nisu samo rivali već simboli dve kulture, dva košarkaška stila i dve armije strastvenih navijača koji će verovatno izgubiti glasove ali ne i veru u svoj tim. Željko Obradović se vraća u „svoj hram“ ali sada kao vođa najvećeg kluba na svetu jer zar mu manje i priliči? Može li svoju košarkašku filozofiju ponovo uzdići iznad atinskih oblaka ili će Panatinaikos pokazati da se legende poštuju ali se ne štede? Jedno je sigurno Partizan ne ide u Atinu da bi bio deo spektakla već da ga režira, sa hrabrošću u srcu, znojem na čelu i mišlju da se pobeda ne osvaja na papiru već u areni gde samo najveći izlaze kao pobednici, zato Partizane pokaži svima još jednom koliko si veliki, jer mi koji te volimo to svakako znamo.
Autor teksta: Marija Andrić
