– Iza nas je veličanstven niz od 26 mečeva bez poraza i logično je da dođe do problema protiv rivala u susretu koji je shvaćen kao “nikad lakši”. Igrači nekad dozvole sebi luksuz opuštanja, ali to ne može. Doduše, malo nam se i nameste situacije poput one da protivnik postigne gol iz prve šanse, uđe voda u uši. Mada, osećamo i tada da ćemo da preokrenemo na kvalitet, nekad na “o-ruk”, a nekad dominantno –
– Ekipa je navikla publiku na blistavu igru, nas iz uprave i celokupnu javnost. Pogledajte Barselonu, gazi sve pred sobom, pa izgubi od Barselone. Sve je moguće, samo nema potrebe za nervozom.
– Tačno je da je odlika velikih timova da dobijaju i kada ne igraju dobro, ali ne treba da nam pređe u naviku. Partizanov DNK – kvalitet igre plus rezutlat. DNK nekih drugih – ređanje pobeda na bilo koji način. Prethodne dve utakmice smo slabije odigrali, negativne stvari su izašle na videlo, ali nam je trebalo otrežnjenje. Očekujem reakciju ekipe.
-Sebičnost pojedinaca? Sami to treba da reše u svojoj glavi. Karijere treba da se nastave i posle ovoga. Neka pokažu da su veći od sujete i proseka.
– Ne može na silu da se bude prvi strelac lige! Eto, moj primer, namesti se – Kleo ode na polusezoni, da je ostao sigurno bi postigao više golova od mene. I taj moj poslednji pogodak… Penal, ja ih ne šutiram, ni ne razmišljam da priđem lopti. Aleksandar Stanojević viče s klupe: „Ikooo…” Poslušam trenera, šutnem, golman odbrani, priletim, zatresem mrežu tek iz odbitka. Eto… Ne može niko da te gura: ni prijatelji, menadžeri, roditelji…
– Zar veću težinu nemaju osvojeni trofeji? Trebalo bi da skinu nogu s gasa, pored pet dobrih dobijenih lopti ne šire ruke ako šesta bude pogrešna. Očekujem i reakciju ekipe, sada kad smo blizu uspeha, deo serije koja može da traje do kraja. Ovo je ispit karaktera i za starije: Saleta, Vuleta, Ostoju, da kažu: „Ljudi, hajde da budemo tim”. Podvlačim, ako ima toga… Evo i primer Mesija: utrkuje se sa Ronaldom za sva moguća priznanja, pa doda loptu saigraču –
