Intervju - Dragi Kaličanin :" Partizan ima najbolje navijače na svetu"!

Pozdrav za Partizanovog štopera iz osamdesetih, Čačanina – Dragog Kaličanina.

Možete li da nam uporedite fudbal iz perioda kada ste Vi igrali (1976- 1989), sa današnjim fudbalom? Sada se igra mnogo čistije,bez kontakta. Današnji najbolji igrači su baš zaštićeni. Malo ga pipneš, odmah faul. Ranije se igralo čvršće, grublje. Tako i treba, fudbal je muška igra, treba da se dozvoli jači kontakt. Ja sam krajem sedamdsesetih igrao u Borcu iz Čačka, drugu ligu. Tad je bila jaka druga liga, Trepča, Sutjeska, Vardar, Priština. Čvrsto se igralo. Posle sam pet sezona igrao za Partizan, pa sam igrao za Saragosu u Španiji, I tada je bilo velikih igrača, protiv svih njih sam igrao, Butragenja, Hugo Sančeza, Valdana, Štilikea, Šustera. Ali se muški igralo, ne kao danas. Lako je danas Mesiju i Kristijanu Ronaldu, kad su ovako zaštićeni od sudija. Sad se pravi teatar od fudbala, preteruju tu, ne smeš da uklizaš, ne smeš ništa.
Ko su za Vas najbolji igrači sveta svih vremena? Ronaldo, ali onaj pravi, brazilski i Maradona. Pelea nisam uživo gledao.
Neki osvrt na pet sezona u Partizanu? U Partizanu sam od početka bio standardan, samo sam prvu utakmicu kad sam došao bio rezerva, drugu ušao s klupe i od tada sam standardan. Šampionske 1982/83 igrao sam malo pred kraj, jer sam tek došao iz vojske. Prvo sam igrao u paru sa Nenadom Stojkovićem, a zatim sa Ljubomirom Radanovićem. Onda sam ja otišao u Španiju a Radanović je igrao sa Vermezom.
Možete li da nam nešto kažete o antologijskim mečevima protiv QPR u kupu Uefa 1984. godine? Poraz u Engleskoj 6-2 i onda velika pobeda u revanšu na JNA 4-0? Skoro sam čitao da je taj revanš na JNA uvršten među 100 najboljih utakmica svih vremena. Pazi, mi smo se hrabrili da možemo da ih izbacimo. Mi smo tamo malo nesrećno izgubili 6-2, Omer (prim.aut. Fahrudin Omerović) je tek bio došao u klub, pa je malo imao tremu na toj utakmici u Londonu na Hajberiju, pravio neke kikseve, čak nam se u avionu pri povratku za Beograd izvinjavao nešto zbog toga. Mi smo osetili bili da nisu jači toliko, da možemo da igramo sa njima. Onda taj revanš na JNA, uhhh kad se setim. To je najbolja atmosfera, najbolje navijanje što sam u životu video. Mi smo se zagrevali dole u onoj sali, prohladno je bilo. Koševi su podrhtavali od navijanja pre utakmice, sala se tresla. Kad sam video Engleze pre početka kako su impresionirani hukom sa juga, znao sam da ih imamo, odsekli su se bili.
Drugi gol na tom meču, ko je dao? Ha ha ha, ja iz penala. Za mene su penali bili rutina. U Partizanu sam ih izvodio, nisam ni jedan promašio.
Šta je potrebno da se dobro izvede penal? Potrebna je pre svega, koncentracija i smirenost. Mislim da su štoperi najbolji izvođači penala, u moje vreme su u našoj ligi uglavnom štoperi iskusniji šutirali penale. Mada penal treba i da se vežba. Ja kao trener kad negde radim uvek imam jednom ili dva puta sedmično šutiranje penala na treningu.
U periodu u kome ste Vi igrali u Partizanu, bilo je dosta dobrih i poznatih igrača? Možete li nekog da posebno izdvojite, sa kime ste se družili? E ovo ti je nezgodno pitanje, stvarno sam bio dobar sa svima, ne bih da naljutim nekoga. Ali recimo da kažem, s Čavom Dimitrijevićem. Pokojni Čavinjo je bio moj venčani kum. Družim se i dan danas sa Milošem Đelmašom, baš smo pre par dana proslavljali moj rođendan. Sa Manceom sam se družio. Kada sam otišao u Saragosu, Mance je živeo u mom stanu sa njegovom devojkom Emilijom Erčić. Ona mi je posle pričala, veče pred nesreću govorila Draganu da ostane u stanu, jer je bilo kasno, da ne ide u Zemun kući. Ali on je otišao. Sutra je iz Zemuna krenuo na trening i desila se tragedija. Sa Klinčom (prim.aut. Nikica Klinčarski) sam takođe dobar, ma sa svima njima.
Vaš komentar pozicije na kojoj ste igrali, dakle štoper? Šta je važno da bi štoper bio dobar? Odlično pitanje, štoper je jako specifična pozicija. Štoper mora da bude dobar tehničar, da bude među pet najbržih igrača u ekipi, da bude vispren. Danas štoperi po deset puta lupaju loptu u aut. Zašto to? Spusti je na zemlju, odigraj. Ali dobro, traže to i treneri, rezultatski grč. Najvažnije za štopera je da prati igru. Posle jedne utakmice pita mene Toma Kaloperović – šta je Kale, kako je? Kažem, ne pitajte, bole noge, crkao sam. A on mi kaže, ne valja ako te bole noge posle utakmice, treba da te boli glava. Half treba da igra mozgom, razmišlja.
Neki komentar o sadašnjosti Partizana? Ja kad odem u klub kažem im sve u lice, oni samo gledaju. Pad je počeo još sa Đurićem ovo je samo nastavak i ne iznenađuje me. Partizan propada, urušava se, sve je slabiji i slabiji. Daleko je sada od Lige šampiona, od slavnih dana. Žao mi je navijača. Partizan ima navijače koji su među najboljim na svetu. Ja sam igrao i u Španiji tamo nema ovakvog navijanja, odanosti, posvećenosti. Barselonina publika ne razume fudbal kao naša. Ja sam igrao u Borcu iz Čačka 1976. godine, ali sam kao navijač Partizana bio na utakmici Partizan – Hajduk 1-6. Tada navijanje nije prestajalo, bez obzira na rezultat. To je ljubav i odanost klubu. Stvarno mislim da navijača kao što su naši, nema nigde. I sam danas kad god mogu, idem da navijam. Pa evo, uporedi sa Zvezdinim. Kolko puta Zvezdaši pređu pa navijaju za Partizan? Ja ne znam da je ikada neki Partizanov navijač počeo da navija za Zvezdu.
Čime se danas bavi Dragi Kaličanin? Koordinator sam svih mlađih selekcija FK Trudbenik. Ponekad i siđem na teren pa održim trening. Trudbenik je klub koji nema prvi tim, već samo mlađe selekcije, ja sam neka vrsta direktora, pokušavam da podignem taj klub na malo viši nivo.
Poruka za decu koja počinju da treniraju fudbal? To je odlično, lepše ništa nema od toga.Ne mora fudbal, bilo koji sport. Sport je spas, ljudi se formiraju kao ličnosti i razvijaju kroz sport. Sport je jako važan i poželjan. Naravno ne treba ni školu zapostaviti, ali trening i škola mogu zajedno, to je dokazano u praksi.
Poruka za navijače Partizana? Poruka je da budu strpljivi. Proći će ovo, doći će drugo vreme. Znam da nije lako, svi znamo šta se dešava, treba to podneti, izdržati. Ali, pozivam ih da dođu na utakmice, da podrže momke u crno – belim dresovima. Oni nisu krivi što su tu, igraju koliko i kako mogu, treba ih podržati, oni su danas Partizan. I sam idem da navijam za Partizan, kad god mogu.