Bivši sportski direktor crno-belih izneo je brojke koje se ne mogu osporiti, ali njegovo nasleđe u klubu ne dozvoljava da se postavi kao čovek čistih ruku
Piše: Volimpartizan.rs
Teško je osporiti ono što je Ivica Iliev rekao u podkastu „Kida show.” Brojke o stanju FK Partizan su tu, crno na belom, i ne treba ti kalkulator da zaključiš da je klub u najgorem periodu moderne istorije. Prvo ispadanje u četvrtfinalu Kupa. Ispadanje u šesnaestini finala. Treće mesto u ligi. Nestanak sa mape Evrope. Nekonkurentnost u derbijima. To nisu interpretacije — to su činjenice. I Iliev ih je izgovorio onako kako ume — direktno, bez filtera, sa energijom čoveka koji oseti da mu vreme daje za pravo.
Problem je u tome što vreme ne daje za pravo samo njemu. Daje za pravo svima koji su upozoravali da se Partizan urušava — uključujući i one koji su upozoravali na greške u Ilievovom mandatu. A on ih tada nije video ili nije želeo da ih vidi.
Šta je Iliev uradio za Partizan — fer bilans pre kritike
Da budem fer prema čoveku pre nego što ga kritikujem. Iliev ima rezultate koji se ne mogu negirati. Leonardo je bio pogodak — „ekstreman kvalitet,” kako sam kaže, i slažem se. Sadik je došao na pozajmicu iz Rome i otišao kao jedan od najvećih transfera u istoriji srpskog fudbala. Prodaje Milenkovića, Pavlovića, Stevanovića — to su bili poslovi koji su dokazali da Partizan ume da razvija i plasira igrače na veliko tržište. Četiri Kupa, titula, četiri-pet grupnih faza u Evropi, tri proleća, osmina finala. To stoji.
I stoji poenta Ilijeva o „zdravoj sredini” — da su mladi igrači imali oko sebe ljude poput Natha, koji su ih učili kako se ponaša profesionalac. Sistem je funkcionisao. Barem u tim fazama.
Gde Iliev gubi pravo da kritikuje stanje u Partizanu
Ali evo gde moram da kažem ono što mnogi misle a retko ko izgovori: Iliev je bio i „saučesnik,” kako sam izvor navodi, u rezultatskom posrnuću u kasnijoj fazi svog mandata. Nisu svi transferi bili Leonardo i Sadik. Bilo je dovoljno, čak i previše promašaja, odlazaka koji su oslabili tim, i mnogooo „kombinacija” koje su služile nečijem džepu više nego sportskom interesu kluba.
Kada danas Iliev energično kritikuje aktuelnu upravu — Ljajića, Mijatovića, Lazovića — on to radi sa pozicije čoveka koji je zaboravio da je i sam ostavio teren na kome su oni nastavili da kopaju. Nije aktuelna uprava stvorila probleme iz ničega. Nasledila je klub koji je već bio na velikoj nizbrdici, i umesto da ga zaustavi — ubrzala je pad.
Iliev kaže da oseća „veliku odgovornost” jer Partizan od 2022. nije konkurentan. Ironija u tom odgovoru je očigledna — ali ispod ironije postoji istina koju on neće da izgovori: da je deo odgovornosti i na njemu, jer je ostavio klub koji je bio ranjiv, sa strukturom koja je čekala da se uruši.
FK Partizan, državna pomoć i pitanje koje niko ne postavlja dovoljno glasno
Najoštrija tvrdnja Ilijeva je i najtačnija: Partizan nikada nije imao ovakvu pomoć države, a rezultati ne postoje. „Da nema toga — klub bi se ugasio,” kaže Iliev. I tu ga ne mogu osporiti. Jer, neko je i hteo da baš tako bude. A Ilijev to dobro zna pogotovo što je bio na funkciji na kojoj je dobro mogao sagledati sve opstrukcije u i oko kluba.Druga je stvar što bi mnogi od nas pristali i na “beton ligu” samo da tu “svesrdnu pomoć” ne uzmemo. Oni, kao ni ovi sadašnji, nisu mislili tako.
Ali hajde da postavimo pitanje koje Iliev samo nagovesti a nikada ne dovede do kraja: kome ta pomoć zapravo koristi? Ako Partizan prima podršku kakvu nikada ranije nije imao, a istovremeno je nekonkurentan na svim frontovima — nema prodaje igrača, nema prihoda, nema Evrope — onda ta pomoć očigledno ne ide tamo gde bi trebalo, niti se iskreno šalje za ozdravljenje Partizana.
Istovremeno, rival je podigao lestvicu do nivoa na kome, kako Iliev sam kaže, postaje „vladar Balkana.” I to sa sistemom koji izbacuje igrače poput Kostova upravo zato što oko njega ima Arnautovića, Ivanića, Kataia. Razlika između dva kluba više nije u talentu — u razlici u sistemu, podršci i viziji. A neki bi rekli — u razlici u tome koliko koga država zaista želi konkurentnim.
Apsurd situacije — kad bivši direktor ispada prorok
Evo šta me zapravo muči u celoj ovoj priči. Iliev nije postao mudriji otkad je otišao. Partizan je postao toliko gori da čak i era koja je imala ozbiljnih problema sada izgleda kao zlatno doba. To nije Ilievov trijumf — to je mera pada. Kada čovek koji je i sam pravio greške može da izađe pred kameru i da ga brojke apsolutno podrže u svakoj tvrdnji — onda problem nije u tome ko govori, nego u tome koliko je duboko klub zaglibio.
Iliev ima pravo na brojke. Nema pravo na čiste ruke. A Partizan zaslužuje bolje i od jednih i od drugih.
Ono što me kopka jeste nešto što Iliev neće reći, a što bih voleo da čujem od nekoga ko je bio iznutra: koliko su pojedinci u mandatima pre i posle 2022. svesno radili na tome da Partizan bude upravo ovakav — nekonkurentan, zavistan, bez tržišne vrednosti? Jer ako je ovo samo nesposobnost, onda je kolosalna. A ako je nešto drugo, a mogao bih se skoro zakleti da jeste — onda je mnogo gore.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
