Saša Ilić posle Tobola: Partizan muči strah, ne fizička sprema

Posle 2:1 protiv Tobola i prolaza dalje, Saša Ilić nije pokušao da pobedu upakuje u lepšu sliku nego što jeste. To je možda i najvažniji deo cele večeri za Partizan. Rezultat je dobar, evropski posao je odrađen, ali trener je javno rekao ono što se i sa strane videlo: problem ovog tima nije u nogama, nego u glavi. Pred dvomeč sa Hetafeom, to je ozbiljnija poruka od svake pohvale pojedincima.

Ilić je posle utakmice govorio o lošem ulasku u meč, reakciji u nastavku, ulozi rezervista, stanju Zubairua, partiji Zekovića i navijačima koji su prevalili hiljade kilometara. Sve to jeste važno, ali jedna rečenica nadvisuje ostale.

Najvažnija dijagnoza: Partizan ne koči trka, nego glava

„Mi smo spremni, nemamo fizičkih problema, ali imamo mentalnih, taj abnormalno veliki strah“, rekao je Ilić i time praktično ogolio suštinu Partizanovog prvog poluvremena u Kazahstanu.

To nije mala izjava i nije usputna opaska. Trener je priznao da njegova ekipa u pojedinim trenucima ne gubi duel zbog manjka snage, već zbog blokade. Kada kaže da su igrači ušli „uplašeno i nepovezano“, a zatim pominje i „naš čuveni mod“, Ilić zapravo opisuje obrazac koji se ponavlja: Partizan pomisli da kontroliše meč, onda potone u seriju loših odluka i dugo ne uspeva da se izvuče iz tog stanja.

Teško je ne primetiti obrazac. To jeste iskrenost koju navijači cene, ali je ujedno i upozorenje. Ako trener tačno vidi problem, sledeći korak više nije dijagnoza nego rešenje. Protiv Tobola se iz tog psihološkog minusa izašlo. Protiv Hetafea takvi padovi mogu da budu mnogo skuplji.

Ilić je ipak naglasio i ono što može da raduje: reakciju tima u drugom delu, veliki broj stvorenih šansi i činjenicu da ekipa nije pala posle lošeg prvog poluvremena. To jeste dobar znak. Nije dokaz da je problem rešen.

Zeković kao dokaz da klupa nije ukras

Drugi važan sloj Ilićeve izjave tiče se izmena. Ulazak Žea, Zekovića i Zubairua promenio je ritam utakmice, a kasniji doprinos Traorea i Samsona dodatno je potvrdio da Partizan nije dobio meč samo kvalitetom startera.

„Prezadovoljan sam reakcijom momaka sa klupe. To stalno ponavljam – Partizan ne čini samo 11 igrača, već i svi oni koji ulaze u igru“, rekao je trener. To je rečenica koja vredi više od klasične pohvale rezervistima. U sezoni sa evropskim i domaćim obavezama, klupa nije dodatak, nego nužnost.

Posebno se zadržao na Zekoviću i poruka je bila vrlo jasna: „Moje mišljenje je da je Zeki ovo najbolja utakmica otkako je došao u Partizan!“ U tome nema samo pohvale za jedan nastup, već i potvrde da klub pokušava da dobije igrača koji tek ulazi u ozbiljan seniorski ritam. Zeković je, prema Ilićevim rečima, mlad, došao je iz sistema Fajenorda i još hvata korak sa zahtevima koje Partizan nosi.

Takve utakmice su važne, ali i ovde treba zadržati meru. Jedan dobar ulazak menja krvnu sliku večeri, ne završava razvoj igrača. Partizan je ovakve situacije već viđao: posle dobrog signala sledi iskušenje kontinuiteta.

Zubairu, Hetafe i navijači koji su uradili svoj deo

Ilić je bio vrlo konkretan i kada je pričao o Ibrahimu Zubairuu. Nazvao ga je „izuzetno bitnim“ za igru Partizana, ali je odmah objasnio i zašto sa njim mora pažljivo. Povreda, raniji manjak minuta u Turskoj i potreba za rotacijom znače da neće svaku dobru utakmicu automatski pratiti mesto u startnih 11. To nije znak nepoverenja, nego pokušaj da se ekipa sačuva od trošenja koje bi kasnije moglo skupo da košta.

Tu se već ulazi u temu Hetafea. Ilić španski tim vidi kao velikog favorita i ne pokušava da glumi lažnu ravnotežu. Mnogo je važnije što je uz to rekao da njegovi igrači moraju da se opuste i da ih ne sme poneti atmosfera. To je direktan nastavak priče o strahu. Ako Partizan u Kazahstanu nije uspevao da se konsoliduje 20 minuta, onda je jasno zašto trener sada priča o bučnijem stadionu i taktičkim greškama koje ne smeju da se ponavljaju.

Na kraju, možda i najčistiji deo cele konferencije bila je zahvalnost navijačima, posebno dvojici koji su, kako je rekao Ilić, prevalili oko 6.000 kilometara da bi bili uz tim. To nije detalj za romantični ukras, nego podsetnik da Partizan nigde ne igra sam. I baš zato trenerova otvorenost ima težinu: navijačima ne duguješ ulešpan utisak, nego pošteno objašnjenje.

Partizan je protiv Tobola dobio rezultat i dobio iskrenu izjavu trenera. U ovom trenutku, možda je ta druga stvar skoro jednako važna. Jer ako je Ilić javno priznao da ekipu koči strah, onda više nema prostora da se isti problem sledeći put predstavi kao loš dan. Pred Hetafeom, to više nije utisak. To je domaći zadatak.

VolimPartizan.rs