Partizan je dobio utakmicu koja mu je bila potrebna više nego što će tabela ikada pokazati. Pogodak Žea desetak minuta pre kraja doneo je crno-belima 1:0 protiv Novog Pazara u 11. kolu Mozzart Bet Superlige, prvu domaću pobedu posle dužeg niza bez slavlja u Humskoj. Saša Ilić je na konferenciji za novinare izašao sa onim što je kod njega već postalo prepoznatljivo — bez ulepšavanja. Priznao je šta valja, ali nije glumio da ne vidi šta ne valja.
Tri stvari koje je trener izdvojio kao dobre
Ilić je vrlo precizno nabrojao šta ga raduje, i to redom.
„Ovo su za nas izuzetno bitna tri boda, s obzirom na to da dugo vremena nismo slavili, pogotovo na našem stadionu. To je prva stvar. Druga koja je pozitivna jeste da nismo primili gol, što se, mimo onih evropskih utakmica, desilo prvi put u našem prvenstvu. Treća dobra stvar je povratak Marija Jurčevića, koji je igrao više nego što smo očekivali, jer je takva utakmica bila, skoro do kraja“, rekao je trener crno-belih.
Tri boda, sačuvana mreža u prvenstvenoj utakmici i povratak Jurčevića koji je izdržao praktično ceo meč — za jedno veče, i uz kontekst poslednjih nedelja u Humskoj, to nije malo. Pogotovo onaj drugi detalj. Partizan koji ne prima gol u Superligi u ovoj sezoni bio je redak detalj, i to nije bio samo statistički podatak nego i poruka da odbrana ipak može da izdrži 90 minuta kada se baš, baš mora.
Ono što trener ne želi da pokrije rezultatom
A onda je došao drugi deo konferencije, znatno manje svečan i pozitivan.
„Neke stvari nisu bile dobre, prvenstveno mislim da igrači moraju da shvate da mi sad nismo u situaciji da igramo lagano, da moramo da se borimo za svaki bod, da ne smemo da dolazimo u neke situacije da lako gubimo loptu i da nam protivnici stvaraju neke šanse maltene ni iz čega.“
Teško je ne primetiti nameru trenera. Ilić već neko vreme pokušava da objasni istu stvar: Partizan nema prostora za olako tretiranje poseda i tranzicije. Ekipa Strahinje Pandurovića je u Humskoj imala bar pet zicera i dvaput pogodila stativu — i prošla bez gola, uz dužno poštovanje Miloševića i odbranama, više iz sopstvene nepreciznosti nego iz Partizanove dominacije.
Sam Ilić je to opisao bez okolišanja.
„Imali su Pazarci šanse, ali je dobra stvar da nismo primili gol. Imali smo mi ponovo dve stative, danas nismo pogodili, imali su oni na kraju stativu. To je fudbal.“
Prevedeno: moglo je i drugačije. Prohladno veče u Humskoj bilo je jedno od onih na kojima rezultat lako može da zavara ako se gleda samo kolona bodova.
Sebičnost u šesnaestercu — stara tema koja se vraća
Treneru očigledno nije promaklo ni to što su crno-beli u nekoliko napada birali šut umesto dodavanja saigraču u boljoj poziciji. Pitanje o tome dobilo je kratak, ali rečit odgovor.
„To su odluke koje donose igrači na terenu. Ja mogu da sugerišem mnogo puta, ali odluku donosi igrač. Sigurno se meni to ne sviđa, ali tako je kako je.“
Ovo nije prvi put da se u Partizanovom napadu vidi taj problem i nije prvi put da trener na njega ukazuje javno. Kada trener kaže da može „da sugeriše mnogo puta“, to je urednički način da se poruči kako je sugerisano i više puta nego što bi trebalo. Pitanje je samo koliko dugo može da se čeka da se taj deo igre pretvori u automatizam, a ne u temu posle svake druge utakmice.
Jurčević kao mali, ali važan dobitak večeri
U celoj priči lako se izgubi detalj da je Mario Jurčević izdržao gotovo celu utakmicu. Za igrača koji se vraća, u meču koji je do kraja ostao otvoren, to je više od simbolike. Partizanu u ovom trenutku treba svaki stabilan minut na levoj strani, a Ilićevo priznanje da je očekivao manje govori i o tome koliko je njegov povratak došao u pravo vreme.
Ako se tome doda i Žeov pogodak koji je rešio utakmicu u ključnom periodu, dobija se slika veče u kojem je Partizan pronašao tri boda tamo gde ih je, iskreno, malo zasluživao po stvorenom.
„Ima“ — jedna reč koja ostaje da tera na razmišljanje
Najzanimljiviji trenutak konferencije možda je bio onaj poslednji. Na pitanje da li ima još nešto što mu se ne sviđa, Ilić je odgovorio kratko.
„Ima“, rekao je i nije precizirao na šta misli.
Ta jedna reč verovatno kaže više od celog ostatka izlaganja. Trener koji je kroz celu konferenciju bio direktan odjednom je stao — ne iz nelagode, nego zato što očigledno postoje stvari koje ne želi da iznosi pred javnost. To je urednički najpošteniji način da se poruči da u svlačionici i na treningu ima tema koje će ponovo biti rešavane.
Pobeda nad Novim Pazarom je ono što je Partizanu u ovom trenutku bilo neophodno. Ali ako iko u klubu misli da jedna pobeda briše sve ono što je trener pažljivo nabrojao, promaklo mu je glavno — Ilić sam ne misli tako. I to je, možda, najbolja vest večeri.
