Pozdrav za kapitena RK Partizan Igora Mršulju, uz zahvalnost što je izdvojio vreme za naš portal.
Pre svega želim da pozdravim sve koji čitaju portal i naravno da pozdravim sve navijače Partizana, Partizan bi bez vaše podrške i ljubavi bio samo jedan običan klub.
1. Kad ste se ti i rukomet zavoleli? Odakle ti na treninzima rukometa i koliko si godina imao tada?
Sa rukometom sam se prvi put sreo na školskom igralištu. Tamo su moji drugovi svaki dan umesto košarke ili fudbala igrali rukomet i tako sam ja počeo sa njima da igram i polako zavoleo tu igru. Na kraju sam zajedno sa njima otišao i na prvi trening i tako je sve počelo. Tada sam imao 10 godina i pored toga što sam u to vreme trenirao košarku, na kraju sam se ipak odlučio za rukomet.
2. I onda, korak po korak, eto te u kadetskoj reprezentaciji i u našem voljenom Partizanu?
Od prvog treninga pa do danas sve je prošlo jako brzo kada se gleda iz ove perspektive. Medjutim tu je bilo puno lepih ali i onih manje lepih momenata. U Partizan sam došao sa 14 godina, to je period kada mladi igrači treba da se opredele da li će ozbiljno da se bave rukometom ili će igrati rekreativno. Odabrao sam ovo prvo i baš negde u tom periodu dobio sam poziv iz Partizana koji nisam mogao da odbijem. Tada je Partizan pravio jednu jako kvalitetnu generaciju igrača rođenih 94/95 i većina tih igrača danas čini okosnicu prvog tima.
3. Već sedam – osam godina si u klubu, kako ocenjuješ kvalitet rukometa u Srbiji? Novca nema, talenata ima?
Iskren da budem, slagao bih kada bih rekao da je u rukometu dobra situacija. Rukomet je poput odbojke ili vaterpola u grupi naših najtrofejnijih sportova, ali u poslednjih par godina potpuno je izguran u stranu. Ljudi vole da gledaju rukomet jer je jako dinamičan i interesantan sport, ali nažalost nije toliko profitabilan kao fudbal ili kosarka. U vremenu kada se sve gleda kroz finansijski aspekt, za “male” sportove će biti sve manje prostora. Kao sto svi odlično znamo sport je najveci brend naše zemlje i jedna od retkih svetlijih tačaka, tako da moraju da se preduzmu veoma krupne promene kako bi uspeli da sačuvamo sport u Srbiji.
Mršulja, Pižurica i Popović
4. Situacija u Partizanu je već godinama nepodnošljiva, novca nema uopšte, igrate iz ljubavi, za ličnu satisfakciju? Primaš li uopšte platu, dobijate li novac?
Situacija je stvarno teška i često nam ljudi čak i ne veruju kad pokušamo da im objasnimo da je moguće da u jednom klubu kao sto je Partizan može da dođe do toga da je račun kluba u blokadi vec duže vreme. Međutim, moji drugovi i ja ne volimo da pričamo o tim lošim stvarima i ne želimo da se žalimo ili kukamo. Igramo iz ljubavi i trudimo se da održimo slavno ime kluba i u ovim teškim vremenima. Ovom prilikom bih se zahvalio navijačima koji su prošle godine u par navrata organizovali akcije i skupili novac kako bi nam pružili podršku. To je stvarno izvanredan gest sa njihove strane i to je nešto sto nećemo nikada zaboraviti.
5. Kako se snalaze igrači koji nisu iz BGD, njima je još teže?
Nama koji smo iz Bg je za nijansu lakše, jer smo kod kuće. Ali igračima koji su sa strane svakako nije lako. Srećom, njima klub uspeva da obezbedi smeštaj i hranu pa su u tom smislu koliko toliko rasterećeni. Prošle sezone je bivši igrač Vladimir Mandić pomogao tako sto je igračima sa strane obezbedio da se hrane u njegovom restoranu i to je čin koji je vredan svake pohvale i pomena.
6. Pored svega, imate motiv, želju, ne odustajete? Šta je to, ljubav prema sportu, Partizanu, ili nešto treće?
Zaista je teško objasniti sta je to što nas vuče napred. Puno faktora se tu prepliću jedan sa drugim. Za mene su najveći drugarstvo, ljubav prema klubu i inat. Ova ekipa je dugo na okupu i zajedno smo prošli puno toga, tako da smo sada još jače povezani i složni. Iako uslovi oko nas nisu sjajni mi uspevamo da održimo harmoniju, da treniramo dobro i da dajemo sve od sebe na utakmicama.
7. Ove sezone promenljivi rezultati, ima i pobeda i poraza? Kakva su ti očekivanja za ovu sezonu?
Ove sezone ekipa je dosta podmlađena. To se vidi i u oscilacijama naše igre. Nadam se da ćemo prevazići taj problem i da ćemo uspeti da održimo kontinuitet u formi. Nadam se da će zdravlje da nas posluži i da će povrede da nas zaobiđu. Za početak želeo bih da budemo u prvih 6 ekipa i tako obezbedimo play off. Takođe ove sezone igramo Challenge cup, i želimo da opstanemo što duže u tom takmičenju i odigramo sto više evropskih utakmica.
8. Škola i rukomet, idu li zajedno? Koliko znam, većina Vas igrača Partizana su studenti, učenici?
Naravno da mogu da idu zajedno. Gotovo svi igrači su završili ili i dalje idu u neku školu ili fakultet. Sportisti su, suprotno mišljenju ljudi, jako inteligentni. Dobro je kada čovek misli i na to šta bi mogao da radi nakon rukometne karijere.
9. Poruka za decu koja počinju da treniraju neki sport?
Svako ko je u mogućnosti treba da se bavi sportom, nije bitno da li se taj sport zove rukomet, fudbal, kosarka… Koristi koje sport donosi su nemerljive. Pored toga što će to pozitivno uticati na zdravlje i razvoj deteta, na sportu će deca steći prijatelje za ceo život, putovaće, naučiće kako da pobeđuju i gube, da poštuju protivnika i još mnogo važnih stvari. Na kraju krajeva, neko možda u sportu prepozna svoj životni put i poželi da se time profesionalno bavi.
10. Poruka za navijače Partizana? Da ih pozovemo da dođu da Vas bodre? Bar toliko zaslužujete?
Nema lepšeg osećaja nego igrati u prepunoj hali. Navijači su nam prošle sezone par puta priredili takva iznenađenja. Voleo bih da tako bude i ove sezone i da zajedno uz njihovu pomoć uspemo da izađemo jos jači iz ovih teških vremena za naš klub.
Kapitenu, hvala za intervju, pozdravi ostale saigrače od strane našg portala!
