Čitaš danima o rekordima…bez poraza,bez trojke…bez top 8…ni ne razumem o kome pričamo uopšte ni kako neko ko nije šampion još od doba šljake uopšte igra evropsko takmičenje…kosarka…kako divan sport..
Prelistam sve i dodjem do Bertansa…njegove izjave za Duleta..znaš,onaj ridji dečkić,uzeo je za dve godine 6,7 pehara,ovi debili preko puta su se hvatali za glavu kada primo loptu…morao je i on da ode…
Setim se Hausa….ludila…Camingsa…pa Gista…Lazmea…o Robertsu i Bou glupo je i pricati…Lea…Jan Veseli…jbt…Jan Veseli…i preskočis njih mnogo…toliko godina…pobeda…titula…toliko sreće…
Stranci….a Partizan u srcu…novac ih odvede na sve strane profesionalizma i egzistencije…ali Pionir niko ne zaboravi…Duleta tek…i uvek to i naglase…
I onda opet…Vesa Petrovic…Krle…Japanac u Vršcu preko tri igrača za titulu….Vujanić sa pola terena…Drobnjak iz auta…Kecman u Zagrebu…Veseli za plus 40…Pekmen….
Pa pljuvanje…drmanje i prodaja koševa…hala fmp…svake sledeće sezone…
I opet gledaš….zašto smo išli na uleb kup…setiš se kupa Rajmonda Saporte…setiš se kada je Budućnost kupila sve pa vladala par sezona a onda je opet nema nigde…i opet…smo uvek bili tu…i ostali…išli ..i ići ćemo ..
Zašto nas i “stranci” toliko vole…a nismo u stranci…?!
Zašto su drhtali kao mi igrajući za samo jedan klub na svetu celom…?!
Dzenkins?
Avodžobi?
Ne sećam se svih tih sjajnih akvizicija…i velike ljubavi sa one,druge strane univerzuma….i moraš da ih pljuneš…iako su svih ovih godina bili bez pomoći …Đindjića…Ds…Demokratskog bloka…Anđelkovića…Vesića…eh…sad su naprednjaci…ali samo stranački …
I kada potrošiš tih 7,8 utakmica na koje si krenuo u 30oj…40oj godini…i kada i ta košarka ,postane opet nebitan sport poput vaterpola…seti se…nećeš imati da pričaš svom detetu o ničemu što si video,doživeo čak ni od nekoga čuo …nemaš čega da se setiš ….skoro je i tužno ..
Kako je Veseli kucao…Lazme lepio…ni o 40+…ni o Bogdanovih 125 poena u finalu…ni o Pedđi Drobnjaku…ni o 15 godina uživanja .. transa…ludila…ni o Saši Pavloviću..
Ni o čekanju da ode Haus…pa Krstić …pa Vujanić…pa Šćepanović …Peković…do Bertansa…Bogdana…
Ni o na svetu najvećem …Dušku Vujoševiću …
Nemaš ni klub…ni ime…ni grb…
Nekom Pero Antic…a nekom Nikola Peković…uvek ostavi sto mesta praznih…Pera Božić …Dušan Kecman…
A spomenem ih uvek…nikada slučajno ..da pate…vide i prisete se…i ovi što su”ostrasćeni”i ovi što “ne prate to…”
A ne pricam ti o ’92…
O Fuenlabradi….Đorđeviću…Daniloviću…Rebrači..Stragiju..Koprivici…pa ni o Harisu nasem…Čubrilu…Mići Beriću…
Samo ti pričam o Duletu…da znaš ..pamtiš..i zapamtiš..
Džabe je…uzalud trud…
Svi ste vi danas Vučić…
U pravu je Božo Koprivica…
Estetika….
Prelistam sve i dodjem do Bertansa…njegove izjave za Duleta..znaš,onaj ridji dečkić,uzeo je za dve godine 6,7 pehara,ovi debili preko puta su se hvatali za glavu kada primo loptu…morao je i on da ode…
Setim se Hausa….ludila…Camingsa…pa Gista…Lazmea…o Robertsu i Bou glupo je i pricati…Lea…Jan Veseli…jbt…Jan Veseli…i preskočis njih mnogo…toliko godina…pobeda…titula…toliko sreće…
Stranci….a Partizan u srcu…novac ih odvede na sve strane profesionalizma i egzistencije…ali Pionir niko ne zaboravi…Duleta tek…i uvek to i naglase…
I onda opet…Vesa Petrovic…Krle…Japanac u Vršcu preko tri igrača za titulu….Vujanić sa pola terena…Drobnjak iz auta…Kecman u Zagrebu…Veseli za plus 40…Pekmen….
Pa pljuvanje…drmanje i prodaja koševa…hala fmp…svake sledeće sezone…
I opet gledaš….zašto smo išli na uleb kup…setiš se kupa Rajmonda Saporte…setiš se kada je Budućnost kupila sve pa vladala par sezona a onda je opet nema nigde…i opet…smo uvek bili tu…i ostali…išli ..i ići ćemo ..
Zašto nas i “stranci” toliko vole…a nismo u stranci…?!
Zašto su drhtali kao mi igrajući za samo jedan klub na svetu celom…?!
Dzenkins?
Avodžobi?
Ne sećam se svih tih sjajnih akvizicija…i velike ljubavi sa one,druge strane univerzuma….i moraš da ih pljuneš…iako su svih ovih godina bili bez pomoći …Đindjića…Ds…Demokratskog bloka…Anđelkovića…Vesića…eh…sad su naprednjaci…ali samo stranački …
I kada potrošiš tih 7,8 utakmica na koje si krenuo u 30oj…40oj godini…i kada i ta košarka ,postane opet nebitan sport poput vaterpola…seti se…nećeš imati da pričaš svom detetu o ničemu što si video,doživeo čak ni od nekoga čuo …nemaš čega da se setiš ….skoro je i tužno ..
Kako je Veseli kucao…Lazme lepio…ni o 40+…ni o Bogdanovih 125 poena u finalu…ni o Pedđi Drobnjaku…ni o 15 godina uživanja .. transa…ludila…ni o Saši Pavloviću..
Ni o čekanju da ode Haus…pa Krstić …pa Vujanić…pa Šćepanović …Peković…do Bertansa…Bogdana…
Ni o na svetu najvećem …Dušku Vujoševiću …
Nemaš ni klub…ni ime…ni grb…
Nekom Pero Antic…a nekom Nikola Peković…uvek ostavi sto mesta praznih…Pera Božić …Dušan Kecman…
A spomenem ih uvek…nikada slučajno ..da pate…vide i prisete se…i ovi što su”ostrasćeni”i ovi što “ne prate to…”
A ne pricam ti o ’92…
O Fuenlabradi….Đorđeviću…Daniloviću…Rebrači..Stragiju..Koprivici…pa ni o Harisu nasem…Čubrilu…Mići Beriću…
Samo ti pričam o Duletu…da znaš ..pamtiš..i zapamtiš..
Džabe je…uzalud trud…
Svi ste vi danas Vučić…
U pravu je Božo Koprivica…
Estetika….
Autor :DUŠAN BELI MEDIĆ
