Odavno sam prestao da se nerviram oko uprave,odluka te iste,oko komentarisanja kvaliteta igrača (uživo, jer već 25 godina to radim samo uživo) objektivnog novinarstva ili javnog mnjenja koje je oduvek inercijom vuklo, tamo gde je vuklo.
Ne ložim se baš dugo, nekih 20-ak godina, na vodje, jer se ni ne trudim da znam ko su…Ni na pokušaje mafijanja, jer su kada sam ja isao tamo to bili primeri onih sa suprotne strane, koji traju dok je i interesovanje za odlazak na tekme.
Deca iz moje generacije su rasla uz Roberta i Refika…I nisu ni imala šansu da istrpe sve što se dešavalo…Kasnije ih je rat malo usmerio da su Refik,Ilija,Miodrag i Robert isto Srbi i da je jedno od četiri S upravo klub za koji su ih svi učili da navijaju i da to bude moderno,poistovećeno sa slavnom istorijom Srba…..Svi, počev od javnog servisa, Sportskog žurnala, učitelja, pa sve do tate koji nikada nije išao na utakmice ili pratio sport, (ali će početi jer je to jedan tim, jedna država, ova baš koju su branili i sačuvali patriotski) .
Istorija se ponavlja, kako to obično i često biva kod nas.
Ponovo je ’91…
Zato nemojte učiti decu da navijaju za Partizan.
Napatiće se…
Neće biti originalna…
Neće imati uzore u kontraverznim doktorima, političarima i biznismenima…
Neće padati u euforiju za najsrBskijim sportistom iz Monaka…
Neće biti orginalni i neće poverovati da Marin nije četnik sa Majevice…
Neće biti originalni i pevati da sad se ulica zove Ričmonda Boaćija?!
Zato nemojte učiti decu da navijaju za Partizan…
Neka se sami pronađu u moru istih stručnjaka…I neka se uvek vidi razlika u broju i univerzumu…
Neka dok odrastaju, čitaju. Neka sami nađu i čuju… I kada ostave te svi i kad se čuju zvižduci…
Jer ima i biće uvek nas šačica…Koju nisu podelili u frakcije…Koju nisu slomili i umorili…Koja je sada već zauvek tu i više ni ne voli, već obožava te Crno-Bele pruge…I ne zna ni za jedne druge…I jedva čeka da svane ta nedelja….
Autor: DUŠAN BELI MEDIĆ
