Ovo nije mrak, ovo nije tama, ovo je gore od svega!
Reč po reč i svaka je teška i bolna u tužnim trenucima srpskog klupskog fudbala na evropskoj sceni, od njih se ne beži, od njih se, zparavo, ne može pobeći.
Izustio ih je u razgovoru za Sport klub nekadašnji, uspešni Partizanov trener Ivan Golac, duboko razočaran onim što je ovih vrelih letnjih dana okupiralo našu crnu loptu.
„Bojim se da će ovo ići dalje, jer kada se dođe u fazu bezumlja, kraj se nazire, može da bude samo surovije“, dodaje Golac.
A, oni koji sve vode, oni će i dalje živetu u parlamentarnom svetu…
„Ma, oni su samo sebi važni, njima je nebitno šta misli narod, zbog kojeg se igra fudbal. Koga briga za narod, koga briga za narod, zaista je sve izgubilo smisao. Dokle? Za ime Boga. Ima li granica? Tako je to kad… Nema plana, nema programa, nema ničega, nema selekcije, pa, ljudi ne može i ne sme, Partizan da bude poligon za obuku… Ovo što gledamo, nije Partizan, ovo je teška sindikalna podružnica. Sramota!“
Posle svega, ne bi trebalo ni da se čudimo…
„Mučno je i jadno. U noći užasa, gde dve ekipe igraju pešice, jedna od njih ide u rikverc kako bi primila što manje golova i brani se sa 16 igrača, šta drugo očekivati… osim sramote. Umesto budi hrabar i pogini, izgubi 7:9 niko neće zameriti… Ko zna kako bi se završili da su Danci igrali ofanzivnije, možda 14:0… Nemoć, tragedija, tužno je bilo gledati… I naš podmladak bi, tvrdim, bolje prošao. Videli bismo decu, želju, budućnost, nadajmo se snagu, uočili smo polet, energiju, sve čega u seniorskom sastavu – nema.“
Kako dalje?
„Živi se u zabludama, dobar je samo onaj koji lepo priča… Gorka Partizanova istina i činjenica da pripada ding-dong ligi, da pobede u Miki Maus utakmicama, mislim na pripremne ispite, ne znače ama baš ništa, da se pravo stanje vidi kad se kroči u Evropi, protiv Azerbejdžanaca nekako se provukosmo, ali sledeći korak je dao odgovor na sve i za sve“, zaključio je Ivan Golac za Sport klub.
U centar!
Originalni članak: Sport Klub.rs
