Partizan je u osmom kolu Evrolige izgubio od ASVEL-a u Vilerbanu i to na način koji boli više od samog rezultata, jer poslednja četiri minuta nije uspeo da postigne ni koš. U takvoj noći, u kojoj je crno-bela ekipa sama sebi režirala probleme, jedini mirni glas dolazio je od igrača koji je tek stigao. Robert Frenks je debitovao, odigrao 17 minuta i ostavio utisak koji nije bio samo kurtoazan prema novajliji. Đoan Penjaroja je dobio argument da ga ubaci u ozbiljniju rotaciju, ali je takođe dobio i opomenu da jedan igrač ne može da nosi slabu završnicu meča.
Debi koji je uradio više od pristojnog prvog utiska
Sedam poena, pet skokova, asistencija, blokada i indeks devet za 17 minuta zvuče kao statistika koja ne mora da se brani. Ipak, važnije od brojeva je bio momenat u kome je Frenks progovorio na terenu. Pred kraj treće četvrtine, kada je ASVEL počeo da diktira ritam, on je sam vezao seriju od 5:0 i vratio Partizanu prednost (59:56). To je momenat u kojem navijač obično oseti da je igrač razumeo šta tim traži od njega, iako je tek sišao sa aviona.
Takvi detalji nose vrednost veću od debitantskog broja poena, jer pokazuju da nema straha od lopte u teškom trenutku meča.
Zašto Frenksov učinak ne briše ono što se desilo u završnici
Ima nečeg gorkog u situaciji kada novajlija u svom prvom nastupu daje tonu smirenosti, a iskusniji deo tima u ključnoj deonici ne pronalazi rešenje. Partizan je četiri poslednja minuta ostao bez poena, a to nije tip problema koji se objašnjava umorom ili sudijama. To je pitanje izbora šuta, hijerarhije u napadu i jasnoće ko povlači potez kada je sve na kocki. Frenks je mogao da vrati meč, nije mogao da ga sam reši.
Partizan ove sezone u Evroligi previše puta deluje kao tim koji dobro ulazi u delove utakmice, ali ne zna da ih zatvori. Jedan nov igrač taj problem ne rešava, bez obzira na to koliko dobro počeo.
“Ne mogu da budem dobro, izgubili smo”
Posle meča, Frenks nije pokušao da uvija stvari. Njegov prvi odgovor Areni sport bio je rečenica koju navijač voli da čuje od novajlije:
“Ne mogu da budem dobro, izgubili smo utakmicu.”
Odmah zatim je dodao da mu je bilo “sjajno izaći na teren i takmičiti se”, što je očekivana reakcija debitanta, ali bez PR tona. Kada je upitan o utiscima iz Humske, odgovor je išao u istom pravcu:
“Sviđa mi se sve u Partizanu, navijači, zajednica… Ne može biti bolje.”
Lepe reči na debiju su normalna stvar. Vrednost ovih izjava je u tome što su kratke, konkretne i bez pokušaja da se poraz zamagli. Ako Frenks tako nastavi, lako će naći zajednički jezik sa tribinom koja prepoznaje razliku između priče i stava.
Žalgiris stiže pre nego što rane zarastu
Partizan nema vremena ni da se dugo zadrži na porazu u Vilerbanu, jer je ovo tek prvi od dva meča u duplom kolu. Sledi Žalgiris, protivnik za kojeg je Frenks priznao da ga tim nije detaljno gledao jer je bio fokusiran na ASVEL. Nije u pitanju opuštenost nego urednost rasporeda, ali činjenica ostaje: na stolu je ekipa koja ove sezone zna da bude vrlo neugodna, i to pred publikom koja ume da pretvori Kaunas u tešku arenu.
Za Penjaroju ovo je prilika da brzo postavi Frenksa u jasnu ulogu i da pronađe način da završnicu meča više ne vodi improvizacija. Za navijače je ovo trenutak da vide da li je debi iz Vilerbana bio izolovan dobar nastup ili prvi dokaz da je rotacija upravo dobila igrača kakav joj je nedostajao.
Jedna dobro veče novajlije ne menja mesto na tabeli i ne briše četiri minuta bez koša. Ali daje nešto što Partizanu u ovom trenutku vredi: osnov da se veruje da pojačanje nije samo administrativni potpis, nego igrač koji razume u šta je ušao.
