Džoker

Potrebno je imati herca pa pogoditi ona slobodna bacanja za trofej u Nišu

Džoker

U svakom špilu karata različiti aduti. Asovi, kraljevi, duple desetke, “male” dvojke, kečevi iz rukava, međutim, sa džokerom je sve lakše. Njega ne koristite na početku partije, krijete ga i čuvate od protivnika, a upotrebite kada je najvažnije i zadate udarac od kog nema odbrane. E, takva je bila uloga Džok(er)a Lendejla u finalu Kupa Radivoja Koraća.

U najvažnijim trenucima bio je – najbolji: iznuđen faul Bilija Berona,  dva pogotka sa linije za slobodna bacanja i Partizan je (p)ostao vlasnik Žućkove levice.

Australijski centar je u finalu bio ključna figura, i to ne samo zbog poena u poslednjoj sekundi, već i onoga što je uradio tokom četvrte četvrtine kad je poenima istopio prednost Crvene zvezde i držao crno-bele u životu.

Dovoljno je samo pogledati njegove brojke u finalu Kupa. Za 22 minuta je dao 18 poena, uz šut iz igre 6/9 (66%).  Za dva poena je gađao 5/8, šutnuo je jednu trojku i bio precizan. Na sve to je imao i četiri skoka i dve izgubljene lopte. Osim Aleksa Renfroa, najbolji igrač Partizana u finalu. Kao i na celom turniru gde mu je prosek bio 15 poena, 5,5 skokova i 1,5 asistencija.

Posebno su, naravno, bili važni poeni sa linije za slobodna bacanja. Teško je ostati smiren u trenucima kada se utakmica gleda sa šakama na licu, a kamoli biti na parketu, usred vulkana, gađati na koš. Dobio je naredbu da pogodi jedno, a dao je oba bacanja. Ispostavilo se da je tako doneo crno-belima Žućkovu levicu.

Pre nego što je centar crno-belih pristupio na liniju penala, trener Andrea Trinkijeri ga je pozvao, a onda ga poljubio u čelo. Za sreću…. Uspelo je!

Bilo je jasno još od dolaska Trinkijerija da “prija” Lendejlu. Australijanac je drastično napredovao, a primetno je da novi trener pribegava rokadama kad Lendejla šalje na poziciju četiri, ali i kada ga upari sa, recimo, Nikolom Jankovićem na visokim pozicijama i tako pravi velike problem protivniku. Na primer, protiv Budućnosti.
Trener je napravio sistem koji se mnogo više bazira na pik en rolu. Način na koji radimo mi odgovara: prvo individualno, a onda ekipno. Jaki su nam treninzi. Verujem da ću nastaviti da napredujem“, rekao je nedavno Lendejl za naš sajt, a njegove igre  su dokaz da je u toj misiji uspeo.

Njemu je najveći izazov bio prelazak koledž košarke na ovu “odraslu” i deluje da je ta tranzicija završena. Sa skokovima nije imao problema,  ali jeste u odbrani, posebno  u delu kada je trebalo da “pomaže”, a kada ne. Vrlo dobro je počeo da koristi i pik en rol, ali i pik en pop – da se izvlači na stranu i koristi dobar šut kojim ubacuje i trojke.

U dresu Univerziteta Sent Meriz Lendejl je u proseku beležio dabl-dabl učinak od 21 poena i 10 skokova, što mu je donelo priznanje za najboljeg igrača na Zapadnoj obali, odnosno izbor u drugu najbolju petorku NCAA.

Nije tajna da je Aleks Renfro poboljšao performance svih igrača u crno-belom, a svakako se to odnosi i na Lendejla. On jeste možda malo “laganiji” igrač unutra, ali je zato okretniji i brži. I to sve više koristi odmotavajući se iz pik en rola, a sada ima i ko će da ga “hrani” loptama. Neretko ga vidimo i kako zakucava, mada svakako ima dosta segmenata u kojima može da napreduje.

Nije meč protiv Crvene zvezde bio jedini u kom je imao ulogu džokera. Sećamo se duela sa Mornarom kad je iz teške situacije iz odbojke pogodi za pobedu crno-belih u Pioniru u poslednjoj stotinki. To jeste samo jedna pobeda, ali je bila nemerljivo bitna u borbi za plasman u plej-of. Došla je u delikatnom momentu.

Posle toga je imao još nekoliko blistavih partija, a možda i najbolju u karijeri odigrao je protiv Budućnosti u za sada poslednjem meču crno-belih u ABA ligi. Potpuno je nosio Partizan na svojim plećima, dao je 23 poena, rvao se sa evroligaškim centrima ispod koša (doduše Goga Bitadze je rano doživeo povredu). Bio je to Lendejlov najbolji meč do sada sa sve one dve izuzetno bitne trojke. I protiv ekipe Jasmina Repeše, kao i Mornara i još nekih utakmica na Jadranu, imao je ulogu džokera.

Priča se ne završava u ABA ligi i na Kupu u Nišu (gde je bio najbolji strelac, MVP nagrada otišla Renfrou), jer je Džok dobre partije pružao i u Evrokupu gde je na pet od šest utakmica u TOP 16 fazi bio dvocifren, a bio je jedan od najvažnijih igrača u pobedi nad Albom, te imao je solidnu statistiku i u tesnim porazima od Monaka i Ritasa. Napadački je samo podbacio na gostovanju Monaku. Ukupno gledano je peti najbolji igrač Evrokupa po iskorišćenosti šuta za dva poena.

Nekako se Lendejl u poslednje vreme sve više ističe kao čovek za specijalne operacije. Kao igrač koji je najbolji kada najviše zagusti. Takvim igrama, utiskom i ciframa čak je i zaradio premijerni poziv u reprezentaciju Australije za utakmice kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Dokaz kvalitetnog rada u Humskoj.

Isticao je uvek dobru sinergiju sa trenerom koja mu otvara sada mnoga vrata.
Probudio je novu energiju, dolazi, motiviše nas da radimo, da treniramo svaki dan. I to radimo onako, 100 posto, jednostavno, ne postoje laki treninzi. Očekuje od svakog igrača da igra maksimalno intenzivno dok god je na parketu. Kada dođete na trening, svi rade, razgovaraju o košarci i to je jedan veliki deo našeg života trenutno. To je košarka”, rekao je nedavno Lendejl, a kroz ovu izjavu se vidi da nije jedan od onih nezainteresovanih igrača koji dođu sa strane, već da ima pravi pristup i da shvata šta se od njega traži. Zna da ima problem u odbrani i sve vreme pokušava da to unapredi. Što je donekle i uspeo. Zna gde je došao i za sada maksimalno koristi to što se nalazi u klubu kao što je Partizan.

Kada smo kod australijskih centara i Partizana, možemo da kažemo da je on samo nastavak “loze” koju su započeli Aleks Marić i Nejt DžavajMarić je igrao i na Fajnal foru Evrolige s Partizanom. Videćemo koliko će daleko stići Džok.

Ako je Novica Veličković “kralj” Partizana, Aleks Renfro “dupla desetka”, Bondža Si “žandar” koji hapsi protivnike snažnom odbranom, onda je jasno ko je Džok(er) u crno-belom špilu.

Izvor Mozzart sport