Nismo Džoka Lendejla zaustavili samo zato što je bivši igrač Partizana koji će sa Australijom napasti Ameriku na putu ka finalu.
Da, to jeste dovoljan motiv, ali sjajni centar je zapravo drugi najkorisniji košarkaš Kengura na Olimpijskim igrama u Tokiju, tako da i da smo hteli da biramo najbolje, opet bismo nabasali na njega.
Plus, imali smo još jedan motiv, s tim što kada smo razgovarali sa bivšim studentom Sent Meris univerziteta, nismo znali da je posao gotov. Hteli smo da vidimo da li će konačno u NBA, što mu je bio san, a nekoliko sati kasnije stigla je informacija da je Lendejl postao novi igrač San Antonija!
Nakon što smo se predstavili i rekli odakle dolazimo, sva pitanja su bila moguća. Samo što na ovim Igrama nema mnogo prostora i vremena za dublje teme, jer je sve ograničeno.
– Toliko je sve ovo dobro… – počeo je Džok.
– Zbog ovoga smo i došli. Da sebe stavio u poziciju da osvojimo medalju. Konačno smo ponovo u polufinalu. Posao je do pola obavljen, ali nije završen. Želimo medalju, ali hoćemo da ona bude zlatna. Imamo još mnogo posla.
Na tom putu stoji Amerika. Stoje Kevin Durent, Demjan Lilard, Devin Buker… U suštini velika većina iz top dvadesetak igrača NBA lige.
– Biće to utakmica protiv grupe najboljih igrača na svetu. Ali, mi imamo čvrstu, žilavu ekipu. Verujem u naš tim. Biće mnogo teško, ali se baš radujem tom velikom izazovu. Važno je da budemo spremni svake večeri.
Lendejl maltene ne izlazi iz igre, posebno od kada se povredio Eron Bejns. I isporučuje sve što se od njega traži. Što se traži od MVP veoma jake australijske lige, u koju je stigao nakon što je, posle sezone u Partizanu, odigrao odlično i za Žalgiris.
– Apsolutno osećam da je moja igra mnogo napredovala. Nastavio sam da idem na mesta za koja sam znao da će pomoći da se moja karijera razvija na pravi način. Da ću napredovati u osnovama – pričao je Lendejl i sam prebacio temu.
– Ali, da ne lažem. Nedostaje mi Srbija. Nedostaje mi da igram za Partizan. Navijači su i dalje najbolji koje sam imao uz sebe. Možda bih mogao jednog dana i da se vratim…
Nakon što se zamislio, Džok je dodao:
– Beograd je fantastičan grad za igrati u njemu. Ali, za sada samo gledam kako da nastavim da rastem. Tek mi je 25 godina. Koncentrišem se na pobede i budem bolji.
Vreme i jeste da Lendejl prebaci talenat preko Okeana. Preko Pacifika. U polufinalu Olimpijskih igara susrešće se sa trenerom koji tek što ga je „kupio”. Greg Popović ga čeka u San Antoniju.
– Osećam da sam na tom nivou. Zadovoljan sam mojom igrom, mislim da će ovo biti velika godina. Komforno bi mi bilo u NBA ligi. Barem da dobijem šansu – rekao je Lendejl pre nego što je bilo zvanično da se seli u NBA. Momak koji je to i zaslužio.
Originalni članak: Sportski žurnal
