– Moramo da se prilagođavamo i pratimo zakone Evropske unije. Mišljenja sam da nije dobro što talentovana dece odlazi sa 13, 14 godina odlazi u inostranstvo da bi mogla da dobiju pasoše. Jer bez obzira što će neko da kaže naša liga je slaba, u našim klubovima ima dosta vremena za trening, dosta je trenera koji rade individualno i ulažu u te klince. Dečaci i devojčice treba da ostanu što duže, jer ovde će najviše da napreduju. Razumem drugu stranu medalje, da svi žele što pre da se obezbede, pre svega roditelji koji žele da ostvare ambicije preko dece. I to je ljudski.
Danilović ukazuje da „si bez obzira na pasoš u inostranstvu uvek stranac”.
– Tamo nema mnogo vremena za individualni rad, a od tih dečaka se odmah očekuju neki rezultati. To je veliki pritisak i za decu i za roditelje. Nismo u mogućnosti da promenimo akte FIBA i određujemo kad se ide u inostranstvo, ali možemo da apelujemo na roditelje i decu da naprave odličnu bazu ovde u Srbiji, da to što se radilo sa njima poštuju i oduže kroz igre u reprezentaciji, prvo kroz mlađe selekcije, kasnije i seniore.
