Cibosi rade mudro i pametno. Posle Zubca koji je u aprilu prodat Mišku Ražnatoviću, Cibona napravila novi veliki transfer. Ante Žižić ide u Darušafaku za dva miliona evra. Na ovaj način Vukovi sa Tuškanjca otplaćuju dugove i izlaze iz krize. Mladim igračima se daje šansa da igraju i da kroz utakmice i kvalitetan rad na treningu stiču iskustvo. Klub zarađuje novac njihovom prodajom. Deo ovog novca verovatno neće doći do Cibone, dobar deo kolača će otići bočnim kanalima do raznih posrednika, ali je koncepcijski ovo jedini mogući put. Posle prodaje Žižića Cibona u svom sastavu ima još nekoliko talentovanih klinaca – Žan Marka Šiška, Nika Slavicu, Emira Sulejmanovića.
Drugi gigant sa Balkana, Partizan, je ovaj koncept uveo još 1971. godine kada je doveden tada mladi Dražen Dalipagić Praja. Ovakvom klupskom politikom stvarane su generacije asova a klub je beležio uspehe i živeo od prodaje tih igrača. Imena Kićanovića, Dalipagića, Todorića, Kerkeza, Beravsa, Marića, Savovića, Grbovića, Obradovića, Đorđevića, Danilovića, Paspalja, Divca, Nakića, Pecarskog, Berića, Brkića dovoljno govore sama za sebe. U eri Duška Vujoševića i Predraga Danilovića kao predsednika kluba, ovaj koncept je dodatno razrađen, osvojeno 13 uzastopnih titula šampiona i stvoren ogroman broj asova.
Partizan je napustio ovaj put kojim je išao prethodnih 45 godina. Crno – beli su se odlučili da tavore u prosečnosti, budu večiti drugi i služe večitom rivalu za popravljanje statistike osvojenih trofeja. Potpuno je jasno da Partizan nije konkurentan za osvajanje Jadrana. Kad je već tako, logično je bilo da se u sezonu uđe sa mladim i talentovanim timom. Nema nikakve razlike između osvajanja drugog i devetog mesta. Ovako bi kroz davanje šanse mladim igračima bilo moguće napredovati i u bliskoj budućnosti postati konkurentan.
Umesto naših juniora koji treba da dobiju šansu u prvom timu i sazrevaju kroz Partizanov sistem, pa da kroz nekoliko sezona imamo konkurentan tim, uprava i trener Džikić su se odlučili da u Partizan dođu igrači poput Ratkovice, Hečera i Robinsona koji imaju preko 30 godina, Veličkovića, Lukovića, Majstorovića, Birčevića. Gomila već formiranih igrača, koji (osim kapitena Veličkovića) ne mogu Partizanu ništa da donesu. Niti imaju šampionski kvalitet i karakter, niti može na kraju sezone da se njihovom prodajom zaradi neki novac. Poseban vic je dovođenje Karahodžića koga Partizan razigrava za drugi klub, ili Stefana Pota ?!? na jednogodišnji ugovor ?!?
Koja je svrha ovakvog ponašanja? Nema nikakve svrhe. Sledeće sezone, opet od nule, od početka. Jovo nanovo.
