Sterling Braun i MVP kola Evrolige — kapa dole za utakmicu, ali ne i za sezonu

Braunova eksplozija protiv Valensije pokazuje talenat koji niko ne spori — ali i sve ono što Partizanu ne treba

Piše: Volimpartizan.rs

Sterling Braun je protiv Valensije odigrao utakmicu koja zaslužuje svako priznanje — i dobio ga je, prvi put u karijeri proglašen za MVP-ja kola Evrolige. Trideset jedan poen, indeks korisnosti 32, dva produžetka, pobeda 110:104 u Beogradskoj areni. Kapa dole, bez ironije, bez zagrade. Ali jedna utakmica ne pravi sezonu, i jedna eksplozija ne briše ono što gledam mesecima — igrača koji je sposoban za ovakve večeri, ali koji bira kada će da ih pruži, i kome je sopstvena statistika važnija od tima u čijem dresu igra.

Zašto je Braunov MVP Evrolige istovremeno impresivan i frustrirajući

Brojke su neosporne. Pet od deset za dva poena, četiri od devet za tri, savršenih devet od devet sa penala. Sedam skokova, dve asistencije, šest iznuđenih faulova. U utakmici koja je otišla u dva produžetka, u atmosferi Beogradske arene, Braun je dominirao kada se meč lomio. Karlik Džons je bio pored njega, zajedno su izneli teret pete uzastopne pobede crno-belih, i za te momente — iskreno — nemam ništa osim poštovanja.

Ali upravo tu počinje problem. Ako MOŽEŠ ovako — a očigledno možeš — zašto to ne radiš redovno? Zašto je ovo PRVA MVP nagrada kola u čitavoj Evroliga karijeri za čovekakoji za sebe tvrdi da je najbolji šuter EL? Zašto je generalni utisak cele sezone da Sterling Braun igra ispod svakog očekivanja?

Odgovor, bojim se, nije u fizičkoj formi ili taktičkim ograničenjima. Odgovor je u karakteru.

Braun u Partizanu — talenat koji igra za sebe, ne za crno-bele

Naučite vremenom da prepoznate razliku između igrača koji ekipu podižu i igrača koji povremeno eksplodiraju. Ovi prvi ne moraju uvek da budu najbolji na terenu — ali uvek igraju za tim. Pokreću se bez lopte, prave prostor drugima, prihvataju ulogu koja im je dodeljena. Ovi drugi mogu da budu spektakularni — ali samo kada im odgovara, samo kada su reflektori na njima, samo kada situacija hrani njihovu sujetu.

Braun spada u drugu kategoriju. I navijači to vide. Nije slučajno da mu nedostaje kredit kod ljudi koji pune tribine — jer tribine osete kada neko igra za sebe. Osete kada igrač traži šut umesto dodavanja. Osete kada reakcija na promašaj nije frustracija zbog tima, već frustracija zbog sopstvene statistike. Osete kada neko nije TU — mentalno, emotivno — osim kada mu brojke idu u prilog.

Čak i protiv Valensije, u toj maestralnoj partiji, bilo je par minuta Braunovog karakterističnog “ludila.” Potezi koji nisu bili za tim. Odluke koje su mogle da koštaju. U utakmici koja je otišla u dva produžetka — dakle u utakmici odlučenoj na marginama — ta dva-tri minuta egoizma su mogla da budu razlika između pobede i poraza. Nisu bila, srećom. Ali šta to govori o igraču koji NI U NAJBOLJOJ UTAKMICI KARIJERE ne može potpuno da stavi tim ispred sebe?

Ono što MVP nagrada Evrolige ne kaže o Sterlingu Braunu

Vredi napomenuti kontekst ove nagrade. Najveći indeks korisnosti u celom kolu zapravo je imao Džordan Lojd iz Anadolu Efesa — 35 poena indeksa, u porazu od Real Madrida. Eli Okobo iz Monaka imao je 34, sa 24 poena i 13 asistencija — opet u porazu. MVP kola ide pobedničkom timu, što je fer, ali govori i o tome koliko je ovakva nagrada situaciona. Braun je bio najbolji u timu koji je pobedio — ali nije bio najbolji individualni učinak kola.

A znate ko je iz Partizana imao statistiku koja me više obradovala? Arijan Lakić, sa četiri ukradene lopte — najviše u celom kolu. Niko neće pisati naslove o tome. Nema MVP nagrade za to. Ali četiri ukradene lopte su četiri trenutka čiste timske energije, odbrambenog angažmana, nečega što ne hrani ego već hrani ekipu.

To je razlika. Lakić neće završiti na naslovnicama, ali Lakić igra za Partizan. Braun završi na naslovnicama, ali pitanje je za koga zaista igra.

Braun i Partizan — talenat koji karakterno nije dostojan crno-belih

Znam da će neki reći: “Pa šta te briga za karakter kad ubaci 31 poen?” Briga me jer Partizan nije franšiza koja skuplja individualne učinke. Partizan je klub koji je najveće stvari postigao kada je bio TIM — kada su igrači igrali jedni za druge, kada je kolektiv bio veći od zbira delova. Igrač koji je sujetan, koji gleda svoju statistiku, koji u ključnim momentima donosi odluke na osnovu toga šta je dobro za NJEGA a ne za EKIPU — taj igrač, ma koliko bio talentovan, nije Partizanov igrač po karakteru.

Braun je protiv Valensije zaslužio svaku pohvalu. Ponoviću to koliko god puta treba. Trideset jedan poen u pobedi posle dva produžetka, prvi MVP kola u karijeri — to je ozbiljno. Ali sezona se ne meri jednom utakmicom, i karakter se ne meri najboljim danom.

Možda grešim. Možda je ovo početak nečeg drugačijeg, možda je Braun okrenuo stranicu i od sada igra onako kako je igrao protiv Valensije — ne samo po poenima, već po energiji i posvećenosti. Ali posle meseci gledanja kako ovaj igrač bira kada će da se pojavi i za koga igra unutar tima, nisam spreman da jednu utakmicu prihvatim kao dokaz promene. Navijači koji ga gledaju iz utakmice u utakmicu — ne iz highlight klipova — znaju tačno o čemu govorim. Ili možda ne znaju, možda sam ja previše oštar prema čoveku koji je upravo upisao istorijsko veče u crno-belom dresu. To je jedina stvar oko koje nisam siguran.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11