DOŠLO je vreme za rastanak Bojana Ostojića i Partizana. Pre dve godine, negde baš u ovo vreme, iskusni štoper je tada kao slobodan igrač posle raskida ugovora sa Čukaričkim ušetao u Partizanovu poljsku bazu u Gnjevinu. Malo ko je, a verovatno i on sam, očekivao da bi defanzivac koji je prilično zagazio u četvrtu deceniju života mogao da igra značajnu ulogu u crno-belom dresu.
Ostojić je razbio sve predrasude, dugo je bio ključni igrač u Partizanovom odbrambenom bedemu, a sada posle slabije sezone propraćene i povredama kucnuo je čas za rastanak.
– Imam ugovor još godinu dana i razgovarao sam sa direktorima Vazurom i Ilievom kako bih zatražio da promenim sredinu i oni su mi izašli u susret. Videćemo u narednih nekoliko dana šta će se i kako dešavati ubrzo ću znati koja je sledeća stanica u mojoj karijeri – kaže Ostojić.
Od skeptičnih pogleda mnogih do hvalospeva ljudi u klubu, saigrača i navijača nije prošlo ni godinu dana, pa Ostojić priznaje da je ta prva sezona u dresu Partizana najupečatljivija u njegovoj dugoj karijeri.
Kad sumiram sve bilo je fantastično. Tu duplu krunu neću nikada zaboraviti, to je nešto najlepše što mi se dogodilo u karijeri. Poklopila mi se ta godina na najbolji mogući način, osvojio sam oba trofeja i onda mi se supruga porodila. U prethodnoj sam imao i povrede, nisam se baš proslavio, svestan sam toga.
Uz Miroslava Vulićevića, Ostojić je jedan od malobrojnih srpskih fudbalera koji su ušli u četvrtu deceniju života, a nisu imali priliku da se oprobaju u inostranstvu.
– Eto tako se nekako sve izdešavalo da nikada nisam igrao u inostranstvu. Moj primer je potvrda da ni sa 34 godine nije kasno, nikad nije kasno da se u fudbalu dogode neke stvari. Imam neke ponude, naredni dani će pokazati šta je to što je najbolje za nastavak moje karijere – zaključio je Ostojić.
NEMA ŽALA ZA LENSOM
POSLE prve polusezone u Humskoj, Ostojić je mogao dobro da se “naplati” u inostranstvu, ali zbog tadašnje mogućnosti da se proda Milenković nije želeo da razmišlja o odlasku.
– Šta je bilo bilo je, ne žalim nikada. Imao sam Lens i tursku Alanju za mnogo veće pare, ali ne bih ništa menjao za tu duplu krunu koju smo osvojili, možda i najvažniju u klupskoj istoriji.
Tekst preuzet sa portala Večernje novosti
