Blagojević tvrdi da je Partizan „prosuo" samo prvo poluvreme

Trener crno-belih posle kiksa u Lučanima nudi verziju utakmice koju niko osim njega nije video

Piše: Volimpartizan.rs

Postoji nešto duboko frustrirajuće u tome kada trener Partizana stane pred kameru posle ovakve utakmice i kaže da je „zadovoljniji drugim poluvremenom.” Frustrirajuće — jer to znači da je ili gledao drugi meč od nas, ili da su mu standardi pali toliko nisko da ga energija bez rezultata protiv desetorice iskreno zadovoljava. Ni jedno ni drugo nije prihvatljivo za nekoga ko vodi tim koji pretenduje na Evropu.

Srđan Blagojević je posle remija u Lučanima izjavio, citiram: „Prosuli smo prvo poluvreme… Zadovoljniji sam drugim poluvremenom, pre svega energijom i odgovorom na situaciju koja je bila. Uspeli smo srećno da izjednačimo.”

Hajde da raščlanimo ovo rečenicu po rečenicu, jer zaslužuje.

Partizan i mit o „prosutom” prvom poluvremenu — kao da je samo jedno bilo loše

„Prosuli smo prvo poluvreme” sugeriše da je prvo poluvreme bilo izuzetak. Loš period u inače funkcionalnijoj celini. Problem je što prvo poluvreme u Lučanima nije bilo aberacija — bilo je verna fotografija onoga što Partizan jeste mesecima. Bez agresije, bez ideje, bez kretanja. Mladost, tim sa jednim golom iz igre od početka godine, kreirala je zrelije šanse.

Blagojević i sam priznaje: „Nije bilo ni agresije.” E pa, to nije problem prvog poluvremena. To je problem identiteta. Ekipa koja nema agresiju u startu protiv poslednjeplasiranog u gostima — ta ekipa nema agresiju uopšte. To nije nešto što se „prospe” i pokupi za drugo poluvreme. To je karakterna dijagnoza.

Zadovoljstvo „energijom” protiv desetorice — koliko nisko može letvica

I onda dolazimo do dela koji stvarno boli. Blagojević kaže da je zadovoljniji drugim poluvremenom. Drugim poluvremenom u kojem je Partizan imao igrača više punih 55 minuta, stvorio jednu pravu šansu Natha koju je Stamenković odbranio, i izjednačio iz karambola posle Sekovog ubacivanja. Sam trener kaže: „Uspeli smo srećno da izjednačimo.”

Srećno. Njegov vlastiti termin. I u istoj izjavi — zadovoljan energijom.

Postoji trenutak kada trenerska izjava prestaje da bude taktička komunikacija i postaje samozaštita. Ovo je taj trenutak. Kada kažeš „srećno smo izjednačili” i „zadovoljan sam” u istom dahu, ne štitiš igrače — štitiš sebe.

Blagojevićev obrazac i Partizanova kultura neimenovanja problema

Ovo nije samo Blagojevićev problem. Ovo je obrazac koji se ponavlja sa svakim trenerom na klupi crno-belih. Loš rezultat — pronađi pozitivan fragment — izgradi narativ oko njega — obećaj da će biti bolje. „Imamo za šta da se borimo” je rečenica koju sam čuo od toliko trenera Partizana da je izgubila svako značenje. Postala je refleks, ne izjava.

A problem sa tom rečenicom posle Lučana je jednostavan: za šta tačno? Za Evropu? Sa igrom koja ne može da savlada Mladost koja igra sa desettoricom? „Imamo dosta posla” — to je bar tačno. Ali „posao” podrazumeva da najpre tačno imenujete šta ne valja. A iz ove izjave, Blagojević ili ne zna šta ne valja, ili ne sme da kaže.

Šta Partizanovi navijači zaslužuju da čuju umesto ovoga

Razumem da trener ne može da izađe pred kameru i kaže „ovo je katastrofa, nemam pojma šta da radim.” To bi bilo kontraproduktivno. Ali postoji ogromna teritorija između destruktivne iskrenosti i ovoga što smo dobili. Mogao je da kaže: „Drugo poluvreme je bilo nešto bolje, ali daleko od dovoljnog — sa igračem više morali smo mnogo više.” Mogao je da prizna da gol iz karambola nije pokazatelj napretka. Mogao je da bude konkretan umesto što nudi maglovite najave poboljšanja.

Umesto toga, dobili smo klasičnu postmečovsku anesteziju. Rečenice koje zvuče kao da nešto znače, a ne znače ništa. „Nadam se da će u sledećim utakmicama pomak biti vidljiviji.” Nada. Posle pada sa prvog na treće mesto. Nada.

Znam da postoje navijači koji će reći da sam preoštar, da trener radi u teškim uslovima, da kadrovska situacija nije idealna — i nisu u krivu. Kostića nema, Polteru očigledno ne veruje dovoljno, opcije su ograničene. Ali upravo zato je izjava posle utakmice toliko bitna — jer je jedini trenutak kada trener može da pokaže da razume širu sliku. A ova izjava pokazuje ili da je ne razume, ili da misli da mi ne razumemo. Nisam siguran šta je gore.

Ljudi — da li vi u Blagojevićevim rečima prepoznajete meč koji ste videli? Jer ja ne prepoznajem.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11

VolimPartizan.rs