Gost Partizanovog podkasta bio je fudbaler koji je zlatnim slovima pisao istoriju Partizana – Andrija Delibašić. Učestvovao je u dva verovatno najdraža uspeha crno-belih u 21. veku, prvom plasmanu u Ligu Šampiona 2003. gde je postigao i tri gola, dok je 2017. kao pomoćni trener sa crno-belima osvojio duplu krunu u čuvenom „Tangu smrti“.
Delibašić se na početku osvrnuo na ono što je prethodilo prvom učešću srpskog kluba u elitnom takmičenju i napravio paralelu sa današnjom situacijom:
– Potrebno je ono o čemu navijači malo govore – strpljenje. Jednostavno, 80% ekipe koja je izbacila Njukasl je izgubila pre toga od Slavije iz Praga (5:1), od Rapida iz Beča (5:1), ali nije bilo brzinske smene generacija, radilo se postepeno, i mislim da je to ključ uspeha. Treba istrpeti, mi smo potom ušli u Ligu Šampiona igrajući zajedno već 4, 5 godina, mislim da je to bio ključ.
Nagrada je stigla u vidu Lige Šampiona, prvi put je tim iz Srbije zaigrao u elitnom takmičenju a tamo su odmerili snage sa najjačim timovima Evrope – Glaktikosima iz Real Madrida, tadašnjim osvajačem Lige Šampiona Portom na čelu sa čuvenim Žozeom Murinjom kao i Marsejom predvođenim Didijeom Drogbom. Crno – beli se nisu obrukali, odigrali su hrabro i osvojili tri boda, a Delibašić je otkrio kako je izgledalo spremanje za pomenute mečeve:
– Bili smo puni samopouzdanja. Kad se pomene Lotar Mateus svi se prisećaju anegdota, ali zaboravljaju koliko smo patili na treninzima. Nemačka disciplina, treninzi po dva sata, trčanje bez lopte, sve je to bilo planski tako da smo neverovatno spremni dočekali sve te utakmice.
Sva tri gola za Partizan u prvom učešću u Ligi Šampiona postigao je upravo Andrija Delibašić:
– Ja sam negde obeležio to učešće golovima, ali sam kod nekih navijača i tragičar zbog crvenog kartona, svega je bilo, zaista nezaboravnih šest meseci koji ostaju urezani za ceo život. Jednostavno, jedini san mi je bio da postignem gol pred punim stadionom i da otrčim na jug i to se desilo na prvoj utakmici protiv Porta tako da posle toga, što se tiče sportskih ambicija, meni su pala potraživanja i glad.
U Humsku se vratio u čuvenoj sezoni 2016/17 i radom sa Partizanovim napadačima pomogao crno-belima da osvoje, po mnogima najdražu, duplu krunu. Prisetio se rada sa Leonardom i anegdote pred derbi koji je Partizan pobedio rezultatom 1:3 a Leonardo obeležio sa dva gola:
– Morao sam da obnovim svoje poznavanje soni plejstejšna jer je on voleo da igra protiv mene i Saše Ilića. Sećam se veče pre derbija kada smo dobili 3:1, on je bio jako nervozan pa smo otišli kod njega u sobu Saša i ja da ga smirujemo. Igrali smo soni do duboko u noć, u jednom trenutku sam vodio tri ili četiri nula, Saša me je gurao laktom i opominjao rečima „jel si normalan, sutra igramo derbi“, tako da sam morao da ga puštam, onda je on padao na kolena, radovao se. Sutradan sam ga video na zagrevanju, samo je trljao ruke i ponavljao „kako mi se igra, kako mi se igra“, a kada je počela utakmica, to je već istorija…
Za kraj, zahvalio se navijačima na podršci koju su mu pružali tokom borbe sa opakom bolešću, koju je uspešno savladao:
– Hvala svim navijačima Partizana na podršci u ovoj mojoj borbi koja je trajala mesecima. Pratio sam sve, video svaki transparent i na košarci i na fudbalu, to je ono za šta sam se borio kao mali, da budem prepoznat od navijača Partizana, koji su nekada zahtevni i treba ih pridobiti, ali mislim da sam kroz svoju karijeru ponašanjem i igrama zaslužio njihovo poštovanje i hvala im na tome!
Zvanični sajt FK PARTIZAN
