Novogodišnji praznici. Osim što je to vreme slavlja, preterivanja u svemu, vreme je i da se podvuče crta. Da se – pre nego što Zemlja krene u novi krug oko Sunca – vidi šta nam je prethodni krug doneo.
Kada pitate košarkaše Partizana, one koji su i prošle sezone bili tu, oni pamte jednu utakmicu. Ne po radosti, već po velikom razočarenju. To je polufinale plej-ofa, poraz u Železniku. Činjenicu da su bili prva generacija, još od 1998. koja nije bila deo finala plej-ofa domaćeg takmmičenja.
Slučaj je hteo da crno-beli tačku na 2017. godinu stave na isti način kako su završili prošlu sezonu. Porazom u Železniku. I ovaj ih je zaboleo. Mnogo. Ali, možda isto koliko i onaj juna meseca.
Sada imaju još vremena da spasu sezonu, da se trgnu. Pa i da, kako je rekao njihov trener – Nenad Čanak – odmah posle te utakmice, pokažu karakter, izaberu da li će iz svega ovoga izvući najbolje što mogu ili će svako otići na svoju stranu.
Oni su izabrali prvu „ponuđenu“ opciju. Već 1. januara su se vratili u dvoranu i nastavili da rade. Mislima još u Železniku. Da li je moglo drugačije? Zašto nije? Zašto su opet odustali? Zašto se nisu borili do kraja? Zašto je problem „stati na loptu“, izbeći paniku u trenucima kada protivnik pravi serije, lomi utakmicu?
Sve su to pitanja na koje crno-beli očigledno još nisu našli odgovor. Da jesu, sigurno im se iste stvari ne bi ponavljale iz meča u meč. A, sve ove se ponavljaju.
Mihajlo Andrić, čijom je šuterskom minijaturom, Partizan u prvom poluvremenu napravio prednost, pokušao je da objasni šta se dogodilo.
– Katastrofalno smo počeli drugo poluvreme. Do bonusa smo igrali bez agresije, dozvolili smo da FMP uspostavi dominaciju pod našim košem…
Zastao je, pa gotovo uz uzdah dodao:
– Neke stvari nam se ponavljaju iz utakmice u utakmicu. Moramo da radimo na tome kako se ne bi ponavljalo.
Crno-beli će uskoro imati priliku da pokažu da li su lekcije naučili. Koliko sutra. Zato smo priču sa Andrićem vratili malo dalje od kraja 2017. On je samo „protrčao” kroz nju.
– Ako krenem od početka, prvo mi pada na pamet ispuštena šansa u ABA ligi da uradimo nešto više, onda polufinale našeg prvenstva. A onda smo krenuli sve ispočetka.
Ni u ovoj polusezni nema na čemu da se zadrži.
– Igrali smo sa mnogo uspona i padova.
Šta je moglo drugačije, pitamo.
– Mogli smo, tačnije, morali smo, konstantnije. Moglo je bolje. Moralo je bez svih ovih kiseva, tih poraza koje smo stvarno mogli da izbegnemo. Naš put do cilja sada bio lakši.
A cilj je…
– Plej-of. I nećemo odustati od njega. To je sigurno.
Takva kakva je bila, 2017. se završila. U Novu godinu Partizan ulazi sa velikim očekivanjima. Kakvim konkretno, objasnio je Andrić.
– Očekujem našu bolju igru, da ne odustanemo od našeg cilja, da konačno budemo pravi.
Očekuju – tačnije – nadaju se i malo punijim tribinama u „Pioniru”. Prazne stolice iz posebno bole.
– Svi želimo podršku navijača. Potrebna nam je – kaže Andrić. – Ali, razumem ih. Zbog igre koju smo prikazali u nekim utakmicama, tih neočekivanih poraza… Bitno nam je da nas maksimalno podrže ti ljudi koji dođu. Baš kao što je bilo, recimo, protiv Limoža, gde nije bilo mnogo ljudi, ali su nas svi maksimalno podržali. Tada smo čak izgubili, ali smo od publike dobili aplauz. LJudi su videli i prepoznali našu energiju na terenu.
Ovo do sada je bilo timsko sumiranje godine. Na ličnom planu, za Andrića je ona bila…
– Ako je 2016, u kojoj zbog povreda uopšte nisam igrao, bila najteža, 2017. je odmah iza nje. Bila je baš teška. Nisam mogao ni da zamislim da je povratak posle povrede tako komplikovan. Gde ne osećaš ni svoje telo, ništa… Sada je već malo bolje, ja se dosta bolje osećam. Mislim da mogu bolje, radim na tome. Želim konstantnije igre. Nadam se da ću to i ostvariti u godini koja dolazi – zaključio jeAndrić.
Tekst : Sportski žurnal
