-Znao sam da je postojalo interesovanje Antalije, ali mene niko iz Partizana nije zvao da kaže kako odlazim. Jednostavno, ništa se na tom planu ne dešava. Danima. Zato – ostajem. Tako stvari sad stoje. Imam još godinu i po dana ugovora i nameravam da se ponašam profesionalno, kao i do sad.
–Imam 26 godina i prolazio sam kroz slične situacije. Naučio sam da “namestim” glavu, fokusiram se na obaveze i kažem sebi: “dobro, ostani ovde, radi i čekaj”. U fudbalu je tako, sve može da se okrene za dan – setite se samo da sam u poslednjim satima prelaznog roka leta 2015. došao u Partizan – ali sebi ne smem da dozvolim da razmišljam o drugim stvarima, a sutra me čeka trening. Ne bi bilo ni sportski, ni ljudski. Ni prema Partizanu, ni prema mojim saigračima i ljudima iz struke.
—Ne govorim samo zbog sebe, vidi se to najpre po rezultatima: Markovim dolaskom Partizan je krenuo uzlaznom putanjom. Odgovara mi način igre na kome insistira, kao i mentalitet fudbalera koje stavlja u tim. Nikolić traži da se igra u oba pravca u sistemu 4-4-2, a meni to, posle šest godina u Italiji, gde svi zahtevaju i napred i nazad, apsolutno prija.
–Dobro je što smo u seriji od 17 utakmica bez poraza, međutim, niko zbog toga nije zadovoljan, pošto smo i dalje drugi na tabeli. A ovo je klub koji priznaje samo prvo mesto. Raduje me što je već u trećem prolećnom kolu večiti derbi, jer – da se ne lažemo – za takve utakmice se živi. Po prirodi sam takav da volim naelektrisanu atsmoferu, pritisak, tenziju. Biće to moj peti večiti derbi i daće Bog da na njemu smanjimo razliku. A da bi uopšte došli u tu poziciju, moramo jednako pažljivo da tretiramo i rivale iz prva dva kola, Rad i Borac. Samo da ne posustanemo.
–Da sam mogao da biram te 2009. možda ne bih iz Treće lige, iz obrenovačkog Radničkog, otišao u Inter. Možda je bolje da se najpre ovde formiraš kao čovek i fudbaler, pa tek onda u beli svet. Opet, u Italiji sam uživao, upoznao suprugu, dobili smo ćerkicu… Deci koja sad igraju u Partizanu, ipak, često pričam da bi trebalo da budu zahvalni što su u vrhunskom klubu, gde se fantastično radi sa talentima. Nema potrebe da žure u inostranstvo. Samo nek’ slušaju trenere. I nas starije, ha-ha-ha… Kvaltet će, kad-tad, da pokažu.
