Znam da vam je moj sin potreban, ali molim vas, shvatite i mene kao oca. Radomir mora da završi školu .To je moja želja i sin mora da me posluša – rekao je tada Radomirov otac
RADOMIR Antić preselio se u Beograd 1968. godine sa nepunih 20 godina. Na sednicu Upravnog odbora Slobode moreao je da dođe i njegov otac Jovo, koji je čelnicima kluba poručio da ga puste u Partizan i zbog škole „ili više nikad neće šutnuti loptu“.
Novine su 4. jula 1968. godine ovako sve opisale: „Najveća nada ovdašnjeg fudbala još golobradi Radomir Antić, na dobrom je putu da baci u zasenak sve njegove prethodnike koji sada brane prvoligaške boje, a potekli su sa titovoužičkog terena. Sloboda želi, na sve moguće načine da ga zadrži u svojoj sredini. Na nju nije uticao ni vapaj čika Jove Antića, penzionisanog majora JNA, koji je došao na sednicu Upravnog odbora Slobode:
– Znam da vam je moj sin potreban, ali molim vas, shvatite i mene kao oca. Radomir mora da završi školu .To je moja želja i sin mora da me posluša. Ili ga pustite, ili, ja vam garantujem, nikad više šutnuti loptu neće – poručio je Jovo Antić.
Mladi Antić je student više škole za spoljnu trgovinu, zbog fudbala je jednu godinu već izgubio. Hoće li ovaj izraziti talenat biti izgubljen za fudbal ili će mu se omogućiti da uči i igra, o tome će odlučivati Upravni odbor Slobode.
Sve ostalo je istorija, a stadion u Užicu će, prema svim najavama, uskoro nositi ime legendarnog trenera..
Tekst Večernje novosti
