Nekadašnji crnogorski fudbaler i reprezentativac mlađih jugoslovenskih selekcija danas je posvećen individualnom radu sa talentovanim fudbalerima. Kroz njegov trening prošlo je više od 1.700 igrača, a posebnu emociju zauzima Partizan, klub koji voli od najranijeg detinjstva.
Postoje fudbalske priče koje se ne mere samo brojem odigranih utakmica, postignutih golova ili osvojenih trofeja. Neke od njih nastavljaju da žive kroz generacije igrača kojima je neko pomogao da naprave prve ozbiljne korake, prepoznaju svoj potencijal i pronađu put ka seniorskom fudbalu.
Jedna takva priča vezana je za Marka Milonjića, nekadašnjeg crnogorskog fudbalera i reprezentativca svih mlađih jugoslovenskih selekcija, koji danas veliki deo svog vremena posvećuje individualnom radu sa mladim igračima.
Iza njega su godine igranja, iskustvo iz brojnih klubova, ali i više od decenije rada sa talentovanim fudbalerima iz Crne Gore, regiona i Evrope. Posebno mesto u njegovom životu zauzima Partizan, čiji je navijač od najranijeg detinjstva.
Za VolimPartizan.rs razgovaramo o fudbalskom putu, neostvarenom evropskom transferu, trenerskom poslu, mladim talentima, saradnji sa Sašom Ilićem i ljubavi prema crno-belim bojama.
VolimPartizan.rs: Marko, iza vas je zanimljiva fudbalska karijera. Prošli ste veliki broj klubova u Crnoj Gori, a bili ste i reprezentativac mlađih jugoslovenskih selekcija. Kako danas gledate na taj period i šta vam je fudbal doneo?
Marko Milonjić: Zadovoljan sam onim što sam ostvario tokom igračke karijere. Nastupao sam za Budućnost, Zetu, Rudar iz Pljevalja, Petrovac, Iskru iz Danilovgrada, Mornar, Jezero i Dečić. Bio sam član svih mlađih jugoslovenskih reprezentativnih selekcija, što je za mene predstavljalo veliko priznanje.
Slovio sam za brzog igrača i dobrog realizatora. Postigao sam više od 400 golova tokom nastupa u mlađim kategorijama i seniorskom fudbalu. Imao sam priliku da napravim i ozbiljniji evropski iskorak, ali me je povreda kolena zaustavila u trenutku kada se takva mogućnost otvorila. Ipak, nemam razloga da budem nezadovoljan. Fudbal mi je dao mnogo, a danas mu vraćam kroz rad sa mladima.
VolimPartizan.rs: Posle igračke karijere okrenuli ste se trenerskom poslu. Radili ste u stručnim štabovima nekoliko klubova, a 2014. godine odlučili ste da se posebno posvetite individualnom radu. Kako je nastala ta ideja?
Marko Milonjić: Tokom trenerskog rada bio sam deo stručnih štabova Grblja, Petrovca, Budve, Koma i Lovćena. Godine 2014. odlučio sam da započnem individualni rad sa fudbalerima.
Prepoznao sam da mladim igračima često nedostaje dodatni rad na detaljima koji mogu da naprave razliku. Želeo sam da im pomognem da unaprede svoje sposobnosti, isprave nedostatke i što spremniji dočekaju izazove koji ih čekaju.
U proteklih 12 godina radio sam sa više od 1.700 fudbalera iz Crne Gore, regiona i Evrope. To je veliki broj mladih ljudi i svaki od njih nosi svoju priču, karakter i potencijal. Posebno me raduje kada vidim da neko od njih napravi ozbiljan iskorak.
VolimPartizan.rs: Kroz vaš rad prošao je veliki broj poznatih i perspektivnih imena. Koga biste posebno izdvojili i koliko vam znači kada vidite da igrači koje ste trenirali stižu do seniorskog fudbala i evropskih klubova?
Marko Milonjić: Među igračima sa kojima radim ili sam radio nalaze se Andrej Kostić, Balša Šekulić, Marko Perović, Vladimir Perišić, braća Andrija i Nikola Vukoje, Miloš Lalević, Petar Rešetar, Vasilije Kracković, Nemanja Carević, Balša Mrvaljević i Vuk Pavićević.
To su momci koji već igraju seniorski fudbal širom Evrope ili su veoma blizu takvog iskoraka. Pored njih, tu je i veliki broj mladih i talentovanih igrača za koje će se tek čuti.
Ne želim da izdvajam samo imena. Najveće zadovoljstvo je kada vidite napredak deteta koje je došlo na prvi trening sa određenim nedostacima, a vremenom postalo ozbiljan fudbaler. To je ono što me pokreće i zbog čega ovom poslu pristupam sa istim entuzijazmom kao prvog dana.
VolimPartizan.rs: U vašoj priči posebno se izdvaja saradnja sa Sašom Ilićem. Reč je o čoveku koji je ostavio dubok trag u Partizanu i srpskom fudbalu. Kako je došlo do te saradnje i koliko vam znači međusobno poverenje?
Marko Milonjić: Želim posebno da istaknem veliku i prijateljsku saradnju sa legendom Partizana Sašom Ilićem, koji mi je mnogo pomogao. Njegov sin Nikša je već duže od pet godina deo mog individualnog rada.
Saša je čovek sa ogromnim fudbalskim iskustvom i znanjem. Takva saradnja mi mnogo znači, pre svega zbog međusobnog poverenja i zajedničkog razumevanja fudbala.
Takođe, želim da pomenem odličnu saradnju sa fudbalskim školama iz Budve, Sportingom i Butuom. Imamo sjajan odnos i verujem da je povezivanje ljudi koji rade sa mladim fudbalerima veoma važno za razvoj novih generacija.
VolimPartizan.rs: Sada dolazimo do teme zbog koje ovaj razgovor ima posebnu emociju za naše čitaoce. Vaša ljubav prema Partizanu traje još od detinjstva. Kako je počela ta crno-bela priča?
Marko Milonjić: Moja ljubav prema Partizanu počela je kada sam imao samo četiri godine. Veći deo moje porodice tradicionalno navija za Partizan i odrastao sam u takvom okruženju.
Od malih nogu odlazio sam na utakmice fudbala, košarke, ali i vaterpola i rukometa. Partizan za mene nikada nije bio samo jedan klub. To je deo mog života i porodice.
Kada odrastate uz takvu ljubav, ona ne prolazi zbog loših rezultata ili teških perioda. Naprotiv, tada možda još više shvatite koliko vam klub znači.
VolimPartizan.rs: Da li ste kroz svoj dosadašnji rad već učestvovali u stvaranju fudbalera koji su obukli dres Partizana? Postoje li i danas mladi momci za koje verujete da bi u budućnosti mogli da pojačaju crno-bele redove?
Marko Milonjić: Učestvovao sam u razvoju nekih igrača koji su kasnije igrali za Partizan. Postoje i danas mladi, talentovani momci sa kojima radim, a za koje verujem da bi u budućnosti mogli da dođu u Humsku.
Voleo bih da nastavimo da stvaramo fudbalere koji će biti spremni za Partizan i da na taj način doprinesemo jačanju njegove omladinske škole.
Partizan je nekada imao jednu od najboljih omladinskih škola u Evropi. Želja mi je da se ponovo izgradi takav sistem i da klub u većoj meri dobija igrače iz sopstvenog pogona.
VolimPartizan.rs: Partizan je poslednjih godina prošao kroz veoma težak period, a navijači sa posebnom zabrinutošću gledaju na stanje u fudbalskom i košarkaškom klubu. Kako vi doživljavate sve ono što se dešava u našem sportskom društvu?
Marko Milonjić: Partizan je u poslednjih 14 godina prošao kroz veoma težak period. Ne pamtim mnogo sportskih kolektiva koji su u negativnom smislu prošli kroz toliko izazova.
Ipak, ono što me posebno raduje jeste činjenica da broj navijača i ljubav prema klubu nisu nestali. To nam daje razlog da verujemo da će Partizan ponovo stati na svoje mesto u svim sportovima, posebno u fudbalu i košarci.
Partizan je institucija evropskog sporta. Iz njega su potekle i za njega su vezane veličine poput Željka Obradovića, Saše Ilića, Duška Vujoševića, Saše Đorđevića, Moce Vukotića, Vlada Divca, Predraga Danilovića i Novice Veličkovića, kao i mnogi drugi vrhunski sportisti.
Takva istorija obavezuje. Partizan mora da se vrati radu, sistemu i stvaranju igrača.
VolimPartizan.rs: Posebno ste pomenuli dvojicu ljudi koji su ostavili ogroman trag u Partizanu, iako dolaze iz različitih sportova. Zašto su Duško Vujošević i Željko Obradović za vas toliko važni?
Marko Milonjić: Želim da istaknem divljenje prema dvojici ljudi koji nisu iz fudbala, ali su svojim radom pokazali šta znači stvarati vrhunske sportiste.
Prvi je general Duško Vujošević. Upravo mi je on dao savet da počnem da se bavim individualnim radom sa fudbalerima. Govorio mi je o načinu na koji je u košarci radio sa Divcem, Đorđevićem, Danilovićem, Paspaljem, Pekovićem, Novicom Veličkovićem, a posebno sa Bogdanom Bogdanovićem.
Objašnjavao mi je koliko je važno posvetiti se pojedincu, prepoznati njegove mogućnosti i raditi na detaljima koji od talenta stvaraju ozbiljnog igrača. Taj razgovor mi je mnogo značio.
Drugi je Željko Obradović. On nam je u teškim vremenima vratio nadu u veliki Partizan i pokrenuo ogromnu navijačku energiju. Njegov povratak pokazao je koliko Partizan može da znači ljudima i koliko je velika snaga crno-bele porodice.
VolimPartizan.rs: Za kraj, kakvu poruku imate za navijače Partizana, ali i za mlade fudbalere koji sanjaju da jednog dana zaigraju u crno-belom dresu?
Marko Milonjić: Želim da poručim svim navijačima da veruju u Partizan. Klub je prošao kroz mnogo toga, ali ljubav ljudi prema crno-belim bojama ostala je ogromna. Verujem da ćemo se vratiti na stare staze slave u svim sportovima.
Mladim fudbalerima poručujem da rade, budu strpljivi i veruju u sebe. Talentovan igrač mora da bude spreman na odricanje, disciplinu i svakodnevno usavršavanje. Ništa ne dolazi preko noći.
Moja želja je da nastavim da stvaram igrače, da neki od njih jednog dana zaigraju za Partizan i da zajedno doprinesemo jačanju kluba koji toliko volim.
Na kraju, vama lično hvala na ovom razgovoru.
Živelo JSD Partizan!
Priča Marka Milonjića još jednom nas podseća da se ljubav prema Partizanu ne meri godinama, rezultatima ili titulama. Ona se prenosi, živi i potvrđuje svakog dana, a možda je najlepše kada se ta ljubav pretoči u stvaranje novih generacija koje će jednog dana ponosno nositi crno-beli dres.
BUDI SVAKI DAN UZ VAŠ VOLIMPARTIZAN
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
