Foto: Snežana Krstić
Ne samo da nam ovih dana nedostaje fudbal, već i divna nasmejana lica naših vernih navijača koje smo uvek sretali na tribinama u Humskoj. Jedna od najvernijih, koju ni sa 82.godine niko i ništa nije mogao da spreči u želji da bodri Parni Valjak i po kiši, snegu ili kada je letnja žega je naša baka Vukosava Mišić. Stoga okrećemo dobro poznat broj i čujemo njen glas.
– Dobar dan, Bilja iz Partizana je. Da li mogu dobiti baka Vukosavu?
– Ja sam, prepoznala sam ti glas.
– Kako ste nam? Kako je u izolaciji?
– Dobro je, imam svega, ali mi mnogo fali naše brdo. Fali mi što ne mogu da odem na fudbal, košarku, rukomet… Svuda sam bila.
– Daće Bog, pa ćemo opet brzo na teren-kažem.
– Baš mi fali, ali pratim sve o Partizanu. Imam ja i televizor i internet pa gledam sve.
– Ko Vam fali najviše?
– Ma svi, ne mogu ja njih da delim. Volim sve fudbalere. Naljutim se na njih nekad, ali naljutim se i na Radeta Zagorca. Dobro, to je košarka. Divan momak, ali eto promaši nekad, pa se naljutim baš. Ali, sve su to moja deca – dodaje Vukosava.
– Čuli ste i za Mišu? (prim. aut. Miroslav Gajić)
– Jao jesam. I Miša i Radomir, baš mi je teško palo.
– Kad ste videli Mišu poslednji put?
– Na poslednjoj utakmici u Humskoj. Ja sada imam svoju ložu i nema me dole.
– Pa vidim da Vas nema, tražimo Vas, zabrinuili smo se svi!?
– Ja sam kupila ložu, živa nisam htela gratis. Nisam ja neka koja će da koristi Partizan – ljutito kaže Vukosava.
– Znam, bako, ali svi Vas vole, loža je bila spremna. – dodajem.
– Ma kakvi – odsečno kaže.
– Prihvatila sam pedeset posto popusta i to je sve. Kažu oni meni, sledeće godine za nulu. Ali im ja kažem da ne može.
A, Miša?
– Eh, Miša – uzdahne Vukosava.
– Mi smo imali naš ritual, da kada Partizan da gol mi se častimo bombonama. I tako, svaki put kada damo gol, evo njega na čast.
Baš nas je vozila jedna plava devojka.Tu ona pokupi mene, njene neke i eto Miše sa nama.
– Faliće nam svima, dodajem.
– A kako su Vaši – pitam.
– Dobro,svi su tu. Oni gore ja dole. Imam sve. Ne dolaze da mi ne bi nešto preneli, ali tu su, brinu. Unukica isto.
– Koga biste voleli od naših fudbalera da dođe u posetu, da mahne preko ograde, donese malo voća, kafe?
– Ko god, sve ih volim.
– Onda imamo dogovor od ponedeljka – pitam još jednom.
– Ajde dogovoreno.
– Imate moj broj, pa se čujemo nas dve i dogovaramo, može?!
– Može-potvrdno kaže Vukosava.
– Svako dobro, pa se čujemo…!
Otpozdravlja…..
Zvanični sajt FK Partizan
Autor:Biljana Obradović
