Znate li ko u aktuelnom igračkom kadru, licenciranom za takmičarsku 2019/20, ima najduži staž u Partizanu, u kontinuitetu? Golman Filip Kljajić, pristigao iz Rada u Humsku u zimu 2014!
– Bili su tu do skoro Saša Ilić i Miroslav Vulićević, ali… Bez sumnje, fenomenalan podatak, opstati u velikom klubu toliko dugo. Generalno, prelepe godine, oformio sam se kao golman, napredovao fudbalski, ma, u svakom pogledu – kazuje Filip Kljajić, crno-beli starosedelac.
Promenili ste čak sedmoricu trenera: Marka Nikolića (dva puta), Zorana Milinkovića, LJubinka Drulovića, Ivana Tomića, Miroslava Đukića, Zorana Mirkovića i Sava Miloševića. Za pet i po godina – premnogo?
– Za Srbiju, nekako, normalno, međutim, ne bi trebalo da bude. Malo prostora daje se trenerima, bogami i igračima, da razviju stil igre, posle dve vezane nerešene, ne daj Bože, izgubljene utakmice – frka!
Marko Nikolić je, svakako, najviše uticao na vašu karijeru: u Partizan ste došli na njegovu želju, bili standardni tokom 2016/17, upamćene po duploj kruni?
– Marko je napravio od mene profesionalca i sportistu, doveo me i iz Metalca u Rad, ukazao mi šansu u sezoni kad smo završili kao četvrti, sa Građevinarima izborili plasman u Evropu. Posle je otišao u Vojvodinu, potom, ponovo smo bili uspešni u Partizanu.
Kome je bilo teže: vama posle „la linee”, ili Stojkoviću koji nikad neće saznati da li je stvarno prešla crtu?
– Teže će da bude Stojkoviću. Ja znam, uostalom, svi su videli da je bio gol-aut! U njegovom slučaju, ne može da se kaže i da jeste i da nije gol, nemamo tehnologiju da to isprati na pravi način. A, trebalo bi.
Izvor Sportski žurnal
