Štoper Nemanja R. Miletić potencira odnos sa trenerom koji je uveo crno-bele u nokaut fazu Lige Evrope i kaže da bi u narednoj rundi voleo Milan ili Lion
Pobeda (za) Miroslava Đukića! Leandre Tavamba je davao i nameštao, Marko Janković osmišljavao, Ognjen Ožegović na kraju zakucao, ali najveće zasluge za evropski preporod Partizana idu na adresu njegovog trenera.
Po više osnova – pisali smo o tome juče – a onda dobili i potvrdu iz same ekipe da je povratnik na klupu srpskog prvaka ostvario takav kontakt sa igračima da nije moglo da rezultira drugačije do istorijskim plasmanom u nokaut fazu Lige Evrope. Retko kad se dešava da šef struke pridobije simpatije svlačionice na prvu loptu, međutim, vrhunska igračka karijera i zaostavština iz prvog mandata bili su baza na kojoj je narastao odnos na relaciji trener-fudbalaleri.
A svi koji se bave sportom kazaće vam da je to suština.
„U početku je bilo klimavo, jer je, kao i za sve u životu, potrebno vreme da se neke stvari poslože. Hteli smo u Ligu šampiona, nije nam se dalo, ali smo verovali i posle eliminacije od Olimpijakosa u vrednost ovog tima i stručnog štaba. Sad je sve došlo na svoje. Otišli smo dalje, ali je za mene jednako bitno što smo sačuali trenera! Znate i vi kakvom je pritisku bio izložen, sa čim se suočavao, tražilo se da ode iz kluba… E, mi smo se protiv Jang Bojsa borili i za njega, jer znamo koliko nam znači i da ovaj uspeh bez šefa ne bismo ni ostvarili“, u dahu za MOZZART Sport priča Nemanja R. Miletić.
Štoper Partizana, u četvrtak veče ponajbolji u defanzivnoj liniji, odaje utisak momka koji priča iz duše, a ne da bi se dodvorio pretpostavljenom. Ako se zna da je nekadašnjeg selektora pre mesec dana od kritika branio i Zoran Tošić onda to svedoči o odnosima u „Zemunelu“.
„Đukić je čovek kog ne mogu rečma da opišem. Stvarno vam kažem, svi smo ga zgotivili. Prvo što od takvog profesionalca možemo da naučimo svašta, pogotovo mi iz poslednje linije. A drugo, zato što je kompletan odijum javnosti primao na sebe, a nas igrače izlovao i omogućio nam rad u miru“.
Posledice su vidljive. Partizan je kolo pre kraja osigrao plasman u šesnaestinu finala Lige Evrope, a za desetak dana u Kijevu će se boriti za prvo mesto u Grupi B.
„Da se ne zavaravamo, nije bilo lako. Da vam prenesem utisak nas igrača… Na utakmicama kad nije išlo, mislim tu i na prvenstvo i Ligu Evrope, posle prvog poluvremena sedeli bismo u svlačionici i jedan drugom govorili: „daj da se stisnemo, da izguramo ovo do kraja, da ne dozvolimo da zbog našim gluposti izgubimo takvog čoveka i stratega renomea kakav je Miroslav Đukić“. Verujte mi, zavoleli smo ga kao druga“.
Partizan je 13 godina čekao uspeh kakav je napravio sa Đukićem, što automatski ovu generaciju svrstava u istorijske almanahe kao posebnu.
„Teško je opisati osećaj ponosa. Shvatićete razmere uspeha ako konstatujem da mi je četrtak bio jedan od najsrećnjih dana u životu. Ovo jeste kruna dosadašnjeg rada, međutim, nije naš maksimum. Ubeđen sam da ova ekipa poseduje kapacitet da napravi velike stvari, još jednom da pomeri granice. Voleo bih da nam u nokaut fazi rival bude što jači, atraktivniji tim. Na primer, Milan ili Lion, da se s njima odmerimo. Imaćemo šta da pokažemo“, kipti optimizam iz Nemanje R. Miletića.
HTEO SAM NOVI IZAZOV, ZATO SAM DOŠAO
Kako što je Miroslavu Đukiću bilo potrebno vreme da uspostavi principe rada, tako se iNemanja R. Miletić postepeno nametnuo kao rešenje u odbrani Partizana.
U početku je bilo propusta, primljenih golova, ali u poslednja dva meseca momak iz Kosovske Mitrovice oduševljana Grobare načinom igre, čvrstinom u duelu, skočnošću, a veliki plus donosi i u začetku akcija, što se najbolje videlo na onim utakmicama kad je prekomandovan na desnog beka.
„Nijednog trenutka, a bilo je teških, nisam zažalio što sam prihvatio poziv crno-belih. Želeo sam da napredujem i oni su mi to omogućili. Jeste belgijska liga jaka, ali Vesterlo, moj bivši klub, u tamošnjim okvirima predstavlja ono što su ovde niški Radnički ili Voždovac. Meni je bio potreban izazov. Hvala Partizanu što me je izabrao, doveo i platio obeštećenje, jer sam imao ugovor još tri godine“, uzbuđeno priča nekadašnji prvotimac kraljevačke Sloge, čačanskog Borca i Vojvodine.
OSTOJIĆ I MITROVIĆ SJAJNI MOMCI
Kakvi odnosi su uspostavljeni u svlačionici Partizana možda najbolje ilustruje Miletićevodgovor na pitanje s kim više voli da igra u tandemu – sa Bojanom Ostojićem ili Milanom Mitrovićem?
„Sa obojicom! Zavisi koga trener odabere. U početku je to bio Ostojić s kojim se sjajno razumem i koji mi je dosta pomogao, a saradnja sa Mitrovićem je na izuzetnom nivou. Kad me premesti na beka onda svi imamo odličnu komunikaciju, jer su – iako stariji od mene – pravi momci i ne ljute se čak i kad im kažem nešto što mislim da je u funkciji tima. Zato što smo prijatelji van terena“, priča popularni Nema.
