Ana Jakšić je krenula da trenira odbojku sa deset godina. Došli su u osnovnu školu koju je pohađala i odveli je u Crvenu Zvezdu.
Ana se tamo zadržala samo godinu dana i prelazi u Beogradski Poštar u kome se zadržala narednih deset godina, stekla prva igračka iskustva i počela da osvaja svoje prve medalje.
Osvojila je kadetsko i juniorsko prvenstvo države. Kreće i reprezentativna karijera u ovim kategorijama, što su bila velika iskustva i usmerilo njenu dalju karijeru.
Sa prvim timom Poštara osvaja prvenstvo i dva kupa. Igrala je Ana i za Jedinstvo iz Užica, kao i Obrenovački Tent, nakon čega se odlučuje da nastavi karijeru u inostranstvu.
Slovenija,Turska,Nemačka i Rumunija bile su zemlje gde je nastupala i ostavila veliki trag osvajajući mnoge trofeje.
Odlučuje da se vrati u zemlju i postaje član Partizana.
Ovo je njena priča.
- Šta je bilo presudno da karijeru nastaviš u Partizanu?
Ana: Čula sam da u Partizanu vlada zdrava atmosfera kako u ekipi tako i u klubu,to je bio jedan od bitnih faktora da se zamislim i ostanem u svojoj zemlji da igram. Klub ima ambicije koje su mi zvučale pozitivno i realno tako da sam se pronašla u celoj toj situaciji. - Kakvi su ti prvi utisci i da li si naišla na dobar prijem u klubu?
Ana: Prvi utisci su pozitivni. - Kako vidiš uslove za rad koje pruža Partizan?
Ana: Uslovi za rad su dobri. Sala za treninge je lepa,velika,ima svoju teretanu,sve prateće uslove neophodne za kvalitetan rad. - Superliga je veliki izazov za sve u klubu.Naa prvi pogled kako ocenjuješ igrački i stručni kadar?
Ana: Jeste Super liga je izazov,ekipa je u većini mlada i perspektivna,ima mogućnosti da radi i uči u saradnji sa stručnim štabom kroz svaki trening,savet kao i kroz utakmice i lično iskustvo. - Do početka prvenstva ostalo je još nekih dvadesetak dana.da li je to dovoljno vremena da se privikneš na stil igre koji forsira gospodin Ivan Steljić?
Ana: Da naravno,organizacija igre mi je dobro poznata što je olakšavajuća okolnost. - Osećaš li pritisak činjenice da si član jednog velikog kluba kakav jeste Partizan?
Ana: Pritisak ne ali sa obzirom da je ime velikog kluba u pitanju samim tim određena odgvornost postoji,što može čak da bude i jedan pozitivan podsticaj. - Konkurencija je izuzetno jaka.I devojke iz mlađih kategorija vrebaju svoju šansu.Kako ti gledaš na to?
Ana: Za šansu se treba boriti i ne odustajati. - Da li činjenica da su Partizanove odbojkašice ponovo u eliti motiv ili može da bude opterećenje?
Ana: Može biti i jedno i drugo ali je mnogo lepše gledati na sve kao na jedan interesantan motiv baš sa obzirom da je ekipa posle dugo godina ponovo u “igri“. - Navijači Partizana naviknuti su na pobede.Očekivanja su im uvek najveća moguća.Od tebe očekuju veliki doprinos tome.Koja je tvoja poruka njima?
Ana: Navijanje može pozitivno da podstakne igru. Mislim da svi vole da pobeđuju,retko ko da gubi,Ja ću svoj doprinos maksimalno da pružim. Tu smo da se bodrimo,ako se nekad i ne ispune očekivanja,treba ostati uz ekipu jer jedan poraz ne znači eventualni sledeći a podrška nam mnogo znači.
