Crno-beli su na Banjici srušili favorita Novi Beograd rezultatom 14:13, pošto su se iz minus pet vratili zahvaljujući odbrani i hladnim glavama u završnici.
Banjica je dobila onu vrstu večeri kakve se pamte duže od jednog kola. Vaterpolisti Partizana nadoknadili su pet golova zaostatka i pobedili Novi Beograd 14:13 u Regionalnoj ligi, uzdrmavši jednog od glavnih favorita za regionalnu krunu. Ovo nije bio podvig iz rukava. Bio je to skup konkretnih odluka — u odbrani, u izboru šuta, u raspodeli uloga — koje su prvo zaustavile protivnika, a zatim mu uzele kontrolu nad utakmicom.
Prvo poluvreme u kojem je sve radilo Novom Beogradu
Prvih dvadesetak minuta igrala je samo jedna ekipa. Vasilije Martinović bio je silno motivisan, imao je prostor, imao je mirnu ruku, a sa njim i ceo Novi Beograd. Pet golova prednosti nije bila slučajnost, već odraz toga da je učesnik Lige šampiona diktirao tempo i kažnjavao svaku pauzu u crno-beloj odbrani.
Partizan u tom periodu nije delovao kao ekipa bez plana — delovao je kao ekipa čiji plan nije stigao do bazena. Napad je bio spor, odbrana rasuta, a Milan Glušac na golu gostiju imao je mirno veče. Da je tako ostalo, priča bi bila kratka i poznata.
Preokret koji je počeo od odbrane
Umesto da jure izgubljene golove ofanzivno, crno-beli su okrenuli logiku. Stefan Ćirić je u pauzi tražio agresivniju odbranu i jasno insistirao da Stefan Todorovski više ne ostaje na vetrometini. Efekat je bio brz: Novi Beograd je u drugom poluvremenu dao svega četiri gola.
Prostor za Martinovića je sužen, pritisak na loptu veći, a crno-beli su pred Gluščevim golom prestali da oklevaju. Vasilije Pakaški i Miljan Đokanović nosili su ekipu do sredine treće četvrtine, a onda se priključio i ostatak tima. Kada se u napadu pojavilo još ruku spremnih da povuku šut, utakmica je dobila drugi ton.
Dve bombe koje su vratile Banjicu u stari zvuk
Od završnice treće četvrtine Banjica je počela da liči na sebe. Kapiten Filip Janković dva puta je savladao Glušca, a potom su stigli projektili Zorana Božovića i Andreja Durutovića koji su okrenuli rezultat. Novi Beograd je uspeo samo da preko Marka Dimitrijevića smanji zaostatak, ali se više nije vratio u utakmicu.
Scena nakon poslednjeg zvižduka ličila je na onu posle prve pobede u grupnoj fazi Evrokupa — igrači i tribina pevaju isto, u istom ritmu. Ovakve večeri na Banjici nisu česte i ne treba ih svoditi na samo dva boda.
Šta ova pobeda znači, a šta ne rešava
Teško je ne primetiti obrazac — kada Partizan odbrani stavi ozbiljan teret, i napad počne da diše. Problem je što je prvo poluvreme pokazalo da taj prekidač još nije automatski. Protiv Juga i u evropskim noćima nema prostora da se čeka pauza trenera da bi se igra promenila.
Pre Dubrovčana, crno-bele očekuje gostovanje Strazburu, a sa igrom iz drugog poluvremena imaju čemu da se nadaju. Ova pobeda nije dokaz da je sve rešeno, ali jeste potvrda da ekipa ima karakter da iz minus pet izvuče rezultat protiv ekipe iz Lige šampiona. U Regionalnoj ligi, i u glavama igrača pred težak niz utakmica, to vredi više od same cifre na semaforu
