Partizan je u 6. kolu ABA lige dobio Kluž sa 97:77 i to je, po svemu sudeći, bio taman onakav meč kakav je ekipi Đoana Penjaroje bio potreban posle teškog duplog kola u Evroligi. Dvadeset poena razlike, bez većih turbulencija, u neobičnom terminu u ponedeljak po podne i u novoj dvorani. Rezultat je u ovom slučaju manje bitan od onoga što se oko njega desilo: Vanja Marinković se vratio na parket posle povrede, a Karlik Džons je konačno izgledao kao Karlik Džons. Petak i Makabi su mnogo bliže nego što deluje.
Pobeda koja ne traži analizu, nego potvrdu rutine
Protiv Kluža nije bilo potrebe za bilo kakvom dramom. Partizan je ušao u meč sa jasnom razlikom u kvalitetu i tu razliku je, bar na papiru, pretvorio u mirnih dvadeset poena viška. Ovakve utakmice su u ABA ligi više obaveza nego ispit. Opasnost je uvek ista: da se dve-tri loše deonice uvuku pa da se posle duplog evroligaškog kola uhvati ritam koji ne treba.
Penjaroja je zato posle meča bio izuzetno kratak, i to je potpuno u skladu sa trenutkom. Nema prostora za veliku kalkulaciju kada za nepuna četiri dana stiže Makabi. Svaki minut koji je trener uspeo da izvuče iz rotacije bez cene je dobit sam po sebi.
Marinkovićev povratak je ovde važniji od rezultata
Prava vest večeri nije rezultat protiv Kluža, nego to što je kapiten ponovo na parketu.
„Sretan zbog dve stvari. Prva je pobeda u neobičnom terminu, ponedeljak po podne i u novoj areni, protiv ofanzivno jako dobrog tima. Druga stvar zbog koje sam posebno srećan i koja je najbitnija jeste povratak našeg kapitena Vanje posle povrede. Ovo je jako bitno za Partizanovu porodicu“, rekao je Penjaroja.
Treneri ovakve rečenice ne izgovaraju slučajno. Partizan je ovu sezonu uglavnom gurao bez svog kapitena, uz rotaciju koja je povremeno delovala kratko, pogotovo kada bi Džons imao noć ispod očekivanja. Vraćanje Marinkovića je u tom smislu više od sentimentalnog podatka. To je još jedan šuter, još jedno rešenje u napadu i, što je možda najvažnije pred Evroligu, još jedan igrač kome Penjaroja može da veruje u završnici.
Treba ipak zadržati meru. Prvi meč posle povrede nikada nije pravi pokazatelj. Pravi test za Marinkovića neće biti Kluž u ponedeljak po podne, nego minute pod pritiskom u Areni u petak uveče.
Džons je konačno izgledao kao prvi plejmejker
Šesnaest poena protiv Kluža samo po sebi nije nikakva senzacija. Kontekst, međutim, jeste. Džons se u prethodne dve utakmice, protiv Žalgirisa i Kaunasa, prilično mučio, a Partizan je u obe prilike platio ceh. Kada bek koji drži loptu nema noć, cela mašina zapne. Zato je svaka utakmica u kojoj on vrati samopouzdanje korisnija za Partizan nego za njega lično.
Pitanje je sada da li je ovo stvarno izlazak iz pada forme ili samo dobra noć protiv protivnika koji nije mogao da iznese pritisak. Odgovor stiže u petak. Makabi je drugačiji nivo odbrane i drugačiji tempo utakmice, i tu će se videti da li se Džons zaista razigrao ili je samo iskoristio otvoren prostor.
Makabi je sada jedini pravi ispit
Sve što se desilo u ponedeljak protiv Kluža ima vrednost samo ako Partizan to prenese u petak. Deseto kolo Evrolige, utakmica od 20.45, i protivnik koji ume da kazni svaku rupu u koncentraciji. Ovo je upravo meč u kojem Partizanu treba i Marinković u rotaciji i Džons na nivou. Nije slučajno što je Penjaroja u istom dahu spomenuo pobedu i povratak kapitena. Jedno bez drugog ne bi značilo mnogo.
Partizan je obavio posao koji je morao da obavi. Nije napravio nikakvo čudo, nije ni trebalo. Dobio je ono što mu je jedino i trebalo iz ovog termina: mirnu pobedu, minute za povređenog igrača i razigranog plejmejkera. Ako sve to u petak preživi prvih deset minuta sa Makabijem, onda ovaj ponedeljak nije bio samo obaveza, nego i prava priprema.
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
