Stanojević se vraća u Humsku sa jasnom porukom — poštovanje prema grbu je jedina disciplina koja ga zanima, a Partizan mora da nastavi pobedama.
Foto: Sportski žurnal.rs
Partizan danas otvara drugi krug Superlige protiv ekipe koja mu je na startu sezone oduzela dva boda. Od onog remija sa Zemunom (2:2) prošla su 122 dana u kojima se crno-belima izdešavalo dovoljno za čitavu sezonu — ispadanje iz Evrope, slobodan pad ka dnu tabele i konačno, promena na klupi. Aleksandar Stanojević se vratio, pobedio u sredu u Nišu, a danas prvi put posle više od dve godine vodi ekipu pred domaćom publikom. To nije mala stvar, bez obzira što protivnik na papiru ne deluje kao najveći test.
Više od tri boda — večeras je i test prijema
Stanojević ne krije da razmišlja o tome kako će ga Grobari dočekati. Rastanak 2024. godine posle katastrofalnog poraza u večitom derbiju (0:4) nije bio lak, ni za njega ni za navijače. Ali trener ne traži aplauz.
— Uvek razmišljam kako će me navijači primiti. Ne treba da budem hvaljen i ne očekujem veliku podršku. Ostvario sam svoje snove sa Partizanom. Nemam emocije te vrste. Bitno mi je da Grobari nastave da bodre ekipu — kaže Stanojević, i tu se odmah vidi ton koji želi da postavi: manje priče o njemu, više o ekipi.
Ono što ovde vredi primetiti je da Stanojević eksplicitno pominje Sašu Ilića kao faktor koji je publika prepoznala, i nada se da će igrači dobiti isti vetar u leđa. To nije uobičajena trenerska floskula — to je priznanje da ovaj tim dolazi iz perioda u kojem je atmosfera bila teža od većine protivnika.
Niš je bio olakšanje, ali ne i odgovor
Pobeda nad Radničkim (3:2) malo je popravila ambijent, ali Stanojević je dovoljno iskusan da zna koliko jedna utakmica vredi u kontekstu sezone kakvu Partizan ima.
— Naravno da je lakše. Odahnuo sam do određenog trenutka. Uskoro je vreme za novi uzdah, izazov, pa idemo dalje.
Što se same igre tiče, trener nije zadovoljan svime. Nišlije jesu dale evrogol posle Partizanove greške, ali nisu stvorile previše prilika — i to je pozitivno. S druge strane, Stanojević jasno govori da ekipa mora da bude stabilnija pozadi i da primeni stvari koje su tek počeli da uvežbavaju.
— Pozitivno sam iznenađen reakcijom igrača, mada je to prirodno kad dođe novi trener i energija. Uvek postoji strah od greške usled bremena kluba. To je najveći problem, posebno pred našim navijačima.
Ova rečenica govori više nego što deluje na prvi pogled. Stanojević prepoznaje da pritisak crno-belog dresa u ovom trenutku može da bude kočnica, ne samo motivacija. Zato insistira na atmosferi unutar tima pre nego na sistemu igre.
Čumić, Mitrović i dileme koje još nemaju konačan odgovor
Nikola Čumić je konačno zatresao mrežu u Nišu posle niza propuštenih šansi, stativa i izglednih prilika. Stanojević, međutim, namerno skida pritisak:
— Možda Nikola ne bude dao na tri sledeće utakmice. Ako on radi neke stvari koje tražim od njega, biću zadovoljan, ne mora da bude strelac. Bolje je ako trese mreže, mogao je da postigne tri gola. Neka radi ono što tražim od njega, da izgara i to je dovoljno.
Ovo je važan signal. Stanojević ne gradi priču oko golgetera, već oko funkcije — i to je pristup koji Partizanu u ovoj fazi verovatno više treba.
Što se sastava tiče, dileme postoje i trener ih otvoreno priznaje. Vukotić može malo ispred ili iza, Kostić po boku ili u sredini, Aleksić ispred, Milovanović na bekovskoj poziciji. Jedino je Traore definitivno van kadra — zatečen povređen, potrebno mu je još desetak dana.
O Mitroviću govori sa posebnim poštovanjem:
— Mitrović ima sjajnu karijeru, izuzetan karakter, lider je ove ekipe bez obzira igrao ili ne.
To je rečenica koja deluje kao diplomatija, ali u kontekstu Partizanove svlačionice znači da Stanojević pravi jasnu hijerarhiju — ne kroz minute, nego kroz autoritet.
Poštovanje kao jedina disciplina
Možda najupečatljiviji deo svega što je Stanojević rekao pre ovog meča tiče se onoga što podrazumeva pod disciplinom.
— Rekao sam igračima, poštovanje je jedina stvar koja me zanima. Meni disciplina nije ako ustanemo svi u isto vreme, jedemo zajedno ili tako nešto, nego poštovanje prema grbu. Ništa mi ne znači kazna, a najveća je ona ako neko ne ispoštuje situaciju.
Ovo nije trenerska fraza za medije. Ovo je čovek koji je četiri puta sedao na istu klupu, nosio isti grb kao igrač, i tačno zna da u Partizanovoj svlačionici pravila ne vrede ako iza njih ne stoji odnos prema klubu. Stanojević ne postavlja režim — postavlja vrednosti. Koliko će to trajati i koliko će igrači to stvarno prihvatiti, videće se upravo u utakmicama kao što je ova današnja, gde se od Partizana očekuje pobeda i gde nema izgovora.
Tri meča u nedelju dana — šansa koja ne sme da se propusti
Raspored u narednih sedam dana izgleda povoljno: Zemun danas, Budućnost Krušik iz Valjeva u šesnaestini finala Kupa, pa Mačva u sledećem kolu. Stanojević to i sam prepoznaje.
— Relativno je lakši raspored. Sad je svaki meč težak, ne zbog rivala, već zbog nas. Moramo da iskoristimo trenutak i ostvarimo pobede u narednim utakmicama.
I upravo tu leži suština. Partizan ne igra danas samo protiv Zemuna. Igra protiv sopstvene inercije iz prve polovine sezone. Tri pobede u nedelju dana ne bi popravile tabelu preko noći, ali bi napravile nešto što ovom timu možda još više treba — osećaj da stvari mogu da se promene kad se radi kako treba.
Stanojević je vratio jednu stvar koju je teško izmeriti, ali lako prepoznati — jasnoću. Jasno je ko odlučuje, jasno je šta se traži, jasno je da niko neće biti pošteđen ako ne poštuje situaciju. Danas u Humskoj ta jasnoća mora da dobije potvrdu na terenu. Navijači su spremni da daju vetar u leđa — ali i oni znaju razliku između plana i obećanja. Tri boda bi bila odličan početak drugog kruga. Sve manje od toga vratiće pitanja na koja Stanojević tek što je počeo da daje odgovore.
