LIČNI STAV: Karlik Džons ne može sam da nosi Partizan kroz Evroligu

Karlik Džons nije kriv za to što je Partizan izgubio dve utakmice u tri dana — kriv je sistem u kom je on jedini čovek koji zna šta će s loptom kada igra zapne. Asvel i Žalgiris nisu izmislili rešenje; samo su primenili ono što sam od početka sezone čekao da neko konačno uradi. Udri Karlika, zalepi po dva čuvara na njega, ne daj mu da diše — i gledaj kako ponestaje ideja do četvrte četvrtine. Ekipe koje stoje na jednom čoveku ne padaju polako. Padnu odjednom, u dve utakmice, kao sada.

Zašto je Karlik Džons postao Partizanova jedina šansa

Džons je ove sezone počeo kao najbolji plejmejker u EL. Fantastični procenti, ritam, kontrola — čovek koji je protiv Crvene zvezde sam ubacio 26 poena i delovao kao da to može da ponavlja koliko god treba. Problem je u tome što „koliko god treba” u Evroligi znači dve utakmice nedeljno, osam meseci. Nijedan plejmejker na svetu to ne nosi sam.

Partizan je od prvog kola imao plan koji se svodi na „daj loptu Karliku i pusti ga da reši.” Dok nije bilo skautinga jačih i organizovanijih timova, to je radilo. Tri pobede u startu, euforija, ponovo verovanje. A onda je stigao realni život Evrolige — onaj deo o kom se ne priča u julu.

Kako su Asvel i Žalgiris isključili Karlika iz Partizanove igre

Brojke su brutalno jasne. U dve utakmice: 14 poena ukupno, 6/23 iz igre, nula pogođenih trojki, šest izgubljenih lopti, muka čak i sa linije slobodnih bacanja. Igrač koji je nedelju ranije dominirao protiv Zvezde delovao je kao senka sebe. Nije stvar u tome da je Karlik odjednom zaboravio da igra košarku. Stvar je u tome što su ga Francuzi i Litvanci čuvali kao da im od toga zavisi život — rotirali čuvare, dolazili u pomoć kod svakog pokušaja prodora i prihvatali cenu personalnih faulova zbog većeg dobitka.

Mnogi će s pravom reći da je bio fauliran više nego što sudije dosuđuju prekršaje nad njim. Sigurno i jesu u pravu. Ali to je žalba za posle utakmice, ne rešenje tokom nje. Karlik je morao da nađe alternativu — a kada okolo ne postoji neko ko sa distance kažnjava dupli “zatvor”na njemu, alternative nema.

Partizan nema šutera koji bi rasteretio Džonsa

Ovde dolazimo do suštine koju uprava u Humskoj mora da prizna. Partizan je realno jedna od najlošijih šuterskih ekipa u celoj Evroligi. Antonio Rivs je doveden upravo da reši ovaj problem, ali čovek se još privikava na ritam, fizičku igru i brzinu rotacija koje druge lige ne poznaju u ovoj meri. Itan Tompson blista u fragmentima. Robert Frenks je potpuno izvan ritma koji bi se od njega očekivao.

Dok se neko od njih “ne prospe” i počne da šutira četrdeset posto za tri, Karlik će ispred sebe gledati i po trojicu čuvara koji ga seku i biju svaki put kad krene udesno. I svaki trener u Evroligi će gledati snimak Asvela i Žalgirisa, prepisivati taktiku i servirati Partizanu istu večeru dok se neko ne pojavi sa alternativnim jelovnikom.

Šta Partizanov raspored u Evroligi menja za Penjaroju

Dobra vest — ako se tako može reći — je da raspored sada radi za Partizan. Makabi dolazi u Beogradsku Arenu naredne nedelje, a slede još utakmice u Beogradu u nizu. Huk sa tribina u ovom momentu vredi više od trenerove table. Posle serije od pet poraza u šest utakmica i prvi put na negativnom učinku ove sezone, Penjaroja mora da iskoristi ovaj domaći niz za jednu stvar koju je do sada izbegavao: da proširi rotaciju i podeli odgovornost.

Nije slučajno što Kajl Olman nije dobio minute u Kaunasu. Nekome stručni štab mora da veruje. Problem je što kada veruješ samo Karliku, protivnik tačno zna gde da udari.

Gde je Partizanov identitet nestao u drugoj polovini oktobra

Startna slika ovog Partizana bila je defanzivna čvrstoća. Timski rad, agresija, protivničke napade pod stalnim pritiskom. Za mesec i po dana, to je nestalo. Protivnici su shvatili da rani fizički tempo ispušta vazduh iz Humske, pa krenu snažno od početka — i do poslednje četvrtine već imaju otvorene trojke i skokove na napadačkom delu terena kao da nemaju nikog pred sobom. Bez odbrane koja je bila zaštitni znak, Partizan više nema identitet koji ga je držao u startnim trijumfima.

Ovo nije samo pitanje forme. Ovo je pitanje da li tim ima dovoljnu širinu rostera da izdrži ritam utorak-petak, osam meseci. Ja mislim da ima — ali širina ne znači ništa ako ljudi iz drugog plana ne izlaze iz plana. Moraju da ga razbiju.

Zaključak

Jednu stvar koju ne mogu sam da razrešim: da li je ovaj pad u Evroligi kratkoročna posledica Karlikovog umora i teškog rasporeda, ili smo konačno dobili prvu jasnu dijagnozu dubljeg problema sa širinom rostera. Da li Rivs i Frenks mogu stvarno da budu rešenje, ili su uprava i stručni štab uvideli da je ovom rosteru potrebno još ograča da “obuju Karlikove patike”? Odgovor stiže u Beogradskoj Areni, protiv Makabija. Jedva ga čekam.