Partizan je u odloženom meču četvrtog kola Mozzart Bet Superlige na Čairu savladao Radnički rezultatom 3:2 i doneo Aleksandru Stanojeviću pobednički debi na povratničkoj klupi. Rezultat je ono što je u ovom trenutku najpotrebnije – bodovu koji smiruju, utakmica koja prekida crnu seriju, prvo poluvreme u kojem se konačno videla jasna ideja. Problem je što crno-beli nisu uspeli da taj autoritet održe do kraja, pa je Radnički dva puta uspeo da se vrati u život iz pozicije u kojoj nije smeo.
Ukratko
- Stanojevićeva rotacija je upalila: Milić se vratio golom, Sek dobio šansu, Miladinović spušten dublje u sredinu.
- Prvo poluvreme je bilo najbliže Partizanovoj realnoj verziji ove jeseni, drugo je razotkrilo iste odbrambene probleme.
- Pobeda jeste prekid serije, ali rival je bio u najdubljoj krizi u ligi.
Prvo poluvreme kakvo se dugo nije videlo
Startna postava je nosila nekoliko odluka koje su se brzo isplatile. „Pokajnik“ Sek vraćen je u ekipu, Milić je rehabilitovan i postigao gol iz kornera posle sjajnog Aleksićevog izvođenja, a Miladinović je spušten dublje, iza Aleksića u sredini. Prvi gol je u 20. minutu dao Že, posle sjajnog Čumićevog trka licem prema golu i prodora preko Veličkovića koji je ostajao u prašini po ko zna koji put te večeri. Drugi je stigao iz prekida, u maniru koji Partizan dugo nije pokazivao – dominantan skok, jasna uloga, bez komplikovanja.
Između ta dva gola bilo je još prilika: Že iz čiste situacije preko gola, Zečević koji je sa gol-linije izbacio Jurčevićev udarac, Stanivuković koji je grešio onda kad je morao da bude najmirniji. Taj deo igre nosi jedan skoro zaboravljen kvalitet – Partizan koji napada bez pauze. Trideset pet minuta u kojima je crno-beli tim izgledao kao ekipa sa planom.
Drugo poluvreme kao podsetnik na stari problem
A onda je, kao i prečesto ove sezone, usledio pad. Dušan Jovanović proradio je, ironično baš protiv svojih crno-belih. Pobegao je po levom boku Ibrahim Mustafa a Dušan je zakucao loptu od stative za 1:2 odmah na početku nastavka. Stanojević je prešao na 4-4-2, ubacio Zubairua i Kojzeka i time načas vratio kontrolu – Že je asistirao Čumiću za 1:3 i činilo se da je utakmica zatvorena.
Nije bila. Igor Ivanović je u 74. minutu prelepim potezom posle skraćenog kornera doneo neizvesnost koja nije smela da postoji. Dva primljena gola protiv ekipe sa statistički najslabijim napadom u ligi posle Zemuna, uz pet uzastopnih poraza pre ovog meča – to su brojevi koji ne dozvoljavaju da se o odbrani priča kao o rešenom poglavlju. Što se nije promenilo za dva dana, neće se promeniti ni za sedam.
Stanojević je dobio bod, ne alibi
Stanojeviću se posle ove večeri sa pravom pripisuje uloga stabilizatora u momentu najveće krize Parnog valjka u poslednjih nekoliko decenija. Tri boda su stigla, prvo poluvreme je dalo materijal za sledeći korak, a Milić, Sek i Čumić su izašli iz Niša sa pojačanim samopouzdanjem. Ali idealan rival za šok-terapiju – ekipa u rasulu, bez poverenja, sa prinudnim štoperskim tandemom Mijailović – Zečević i kapitenskom trakom koja je završila kod Kanutea posle crvenog kartona u Surdulici – ne sme da bude mera uspeha.
Na severnoj tribini sa Grobarima je bilo i unutarnavijačkih incidenata, a sa juga je čitavo veče odzvanjalo „Uprava, napolje“ i transparent „Druga liga, baš nas briga“. Taj ambijent ne menja rezultat, ali menja kontekst u kojem svaka sledeća utakmica dobija dodatnu težinu.
Zato ovu pobedu treba primiti onako kako jeste – kao prekid pada, ne kao dokaz oporavka. Partizan se pomakao za pedalj. Na tabeli, kako stvari stoje, ni toliko. Prava provera dolazi onog trenutka kada se Humska vrati u ritam i kada neko odbije da bude idealan rival.
