Crno-beli “rudari” sa svojim Grobarima iskopali dva boda i u Parizu!

Partizan Mozzart Bet otišao je u Pariz bez velikih očekivanja okoline, a vratio se sa pobedom koja govori mnogo više od rezultata. Savladavši domaćina u Adidas areni 92:79, crno-beli su upisali drugi uzastopni trijumf u Evroligi i tek drugi put u klupskoj istoriji počeli elitno evropsko takmičenje sa dva trijumfa. Ali ono što ovu pobedu čini posebno vrednijom nije sam skor – nego način na koji je ostvarena. Defanzivni identitet koji se nazirao protiv Milana sada je dobio potvrdu na gostujućem terenu, protiv ekipe koja živi od tranzicije i brzine. Partizan je ukrao 14 lopti Parizu i pretvorio odbranu u najjače ofanzivno oružje.

Ukratko

• Partizan je odbranom i 14 ukradenih lopti potpuno neutralisao tranzicionu igru Pariza.
• Vildoza je bio nerešiva enigma sa šest ukradenoh lopti, Džons vodio napad sa 19 poena i pet asistencija.
• Crno-beli tek drugi put u istoriji počinju Evroligu sa dve pobede – rani signal da ova ekipa ima ozbiljan sistem.

Početak koji bi slomio mnoge – ali ne i ovaj Partizan

Pariz je od starta nametnuo ritam koji je crno-belima pravio ogromne probleme. Agresivnost i brzina domaćina brzo su donele dvocifrenu prednost, a Penjaroja je morao da traži pravu petorku sposobnu da odgovori na tempo francuskog tima. Ono što je vratilo Partizan u život bio je Karlik Džons. Amerikanac je počeo da igra u svom ritmu, pokrenuo spoljnu liniju i postepeno smanjivao zaostatak. Ipak, na drugoj strani Džon Roden i Ti Džej Voren imali su odgovor na svaki Partizanov nalet, pa su crno-beli posle prvog kvartala zaostajali samo tri poena – ali sa osećajem da konstantno jure.

Trend se nastavio i početkom druge četvrtine. Pariz je ponovo krenuo bolje, Vildozina trojka donela je kratko olakšanje, ali domaćin je uporno vraćao prednost. Partizan nije mogao da zaštiti defanzivni skok – Parižani su u više navrata imali po nekoliko ekstra poseda u jednom napadu, i upravo su te situacije čuvale plus na strani domaćina. Lamar Stivens, nekadašnji igrač upravo Pariza, držao je crno-bele u igri šutom van linije 6,75, ali je celina još uvek delovala nedovršeno.

Finiš poluvremena koji je promenio sve

A onda je došao minut koji je promenio atmosferu i, možda, celu utakmicu. Itan Tompson pogodio je trojku za potpuni egal – praktično prvi od starta meča. Nikola Tanasković je polovičnim bacanjima izveo goste u vođstvo. A onda, uz zvuk sirene za kraj druge četvrtine, lopta se našla u rukama Arijana Lakića. Šut, pogodak – plus četiri na velikom odmoru. Dupke puna gostujuća tribina eksplodirala je, a Partizan je u svlačionicu otišao sa momentumom koji se ne može meriti samo poenima.

Taj trenutak nije bio samo košarkaški. Bio je psihološki – dokaz da ova ekipa veruje u sebe i u situacijama kada joj ništa ne ide.

Džekiri, Vildoza i odbrana koja guši

Treća četvrtina pripadala je Tonjeu Džekiriju. Nigerijski centar je mirnom rukom čuvao prednost, a onda pokazao i defanzivne veštine koje su dodatno zagušile domaćina. Njegova saradnja sa Džonsom zadavala je konstantne probleme odbrani Pariza. Crno-beli su držali plus, ali su šut i ofanzivni skok rivala i dalje mučili Penjarojinu ekipu, pogotovo bez Kaverijusa Hejsa u rotaciji.

Onda su došle do izražaja brze ruke – ono što bi moglo da postane zaštitni znak ovog Partizana. Vildoza i Pajola počeli su da „pljačkaju” Nadira Hifija i saigrače. Posebno će ostati upečatljiva Vildozina krađa u finišu treće deonice – presečen pas Trevisa Etijena iz skoka, pa kontra završena laganim polaganjem. Argentinac je meč završio sa šest ukradenih lopti, što je statistika koja sama po sebi priča priču o tome kakav je Partizan ovde bio. Čak je i Karlik Džons, za koga se zna da je najranjivija karika u odbrani, večeras ukrao tri poseda. Kada inspiracija zarazi celu ekipu, rezultat je 14 ukradenih lopti i potpuno dezorganizovan rival.

Olman zatvorio utakmicu, Vildoza zapečatio dominaciju

U poslednjoj četvrtini crno-beli su nastavili da iz defanzive generišu lake poene. Ređali su se potezi Džonsa, Tanaskovića, a onda je na scenu stupio Kajl Olman. Američki bek je u završnici imao nekoliko izuzetno kvalitetnih ofanzivnih akcija koje su donele ključne poene i odvele Partizan na prvi dvocifreni plus u meču. Pariz je pokušavao da uvede utakmicu u haos – Voren je preuzeo odgovornost, domaćin je tražio tempo koji mu odgovara – ali crno-beli su pronalazili način da odbiju svaki nalet.

Vildoza je u završnici bio nerešiva enigma na oba kraja parketa. Prednost je narasla na nedostižnu razliku i, iako je Partizan malo brljao u samom finišu, trijumf se nije dovodio u pitanje.

Pariz – Partizan Mozzart Bet 79:92 (18:15, 22:29, 23:23, 16:25)

Dvorana: Adidas arena

Partizan: Džons 19 (5as), Vildoza 16 (6stl), Džekiri 15 (7sk), Olman 10, Tanasković 9, Stivens 8, Pajola 6 (5as), Lakić 3, Tompson 3, Hejs 2.

Pariz: Hifi 19, Voren 14, Roden 14, Erera 9, Etijen 7, Morgan 6, Faje 3, Nilikina 3, Kavalij 2.

Rano je za euforiju, ali nije rano za poštovanje

Dva kola, dve pobede, obe zasnovane na sistemu, a ne na individualnim epizodama. Partizan Mozzart Bet pod Đoanom Penjarojom gradi nešto što se retko viđa u Humskoj poslednjih sezona – prepoznatljiv identitet. Defanziva i brze ruke nisu taktička improvizacija, nego filozofija. Kada cela ekipa krade lopte – od Vildoze i Pajole do Karlika Džonsa – onda to više nije stvar jedne dobre večeri, nego treniranog ponašanja.

Naravno, dva kola nisu sezona. Pariz nije bio u najboljem izdanju, Partizan je igrao bez pune rotacije, a Evroliga ima običaj da brzo spusti na zemlju svakoga ko prerano podigne glavu. Ali ako se po jutru dan poznaje, onda ovo jutro izgleda bolje nego što se iko nadao. Crno-beli ne moraju da budu favoriti. Dovoljno je da budu ekipa od koje niko ne želi da igra – a večeras u Parizu, upravo tako su izgledali.