Partizan je izgubio kontrolni meč od ruske Rodine rezultatom 2:3, a sudeći po tonu utakmice, moglo se završiti i mnogo gore od običnog poraza. Gosti su u Beograd došli sa nervoznom, tvrdom, mestimično i grubom igrom, tako da je ono što je trebalo da bude prijateljska provera opasno mirisalo na kafansku tuču. Ipak, rezultat u ovakvim mečevima nikad nije glavni sadržaj. Pravi razlog zašto ova utakmica ima težinu zove se Mario Jurčević.
Ukratko
- Rodina je pobedila 2:3, ali je meč više obeležila nervoza gostiju nego sama igra.
- Mario Jurčević je zaigrao posle skoro godinu dana pauze, prvi put od 4. oktobra 2024.
- Odbrana Partizana ostaje najslabija i najosetljivija tačka i u kontrolnim uslovima.
Povratak koji Partizanu treba više nego bilo koji rezultat
Iskusni levi bek se posle skoro godinu dana konačno vratio na travnjak. Poslednji put je igrao protiv Vojvodine 4. oktobra prošle godine, a kada je izgledalo da se izvukao iz problema, obnovio je istu povredu na zimskim pripremama u Antaliji. Zato onih 25 minuta koliko je proveo na terenu ne treba čitati kao ozbiljan test forme, već kao prvi realan pokušaj da Saša Ilić vidi koliko Jurčević može, s obzirom na to da je do sada uglavnom trenirao bez kontakta.
Za Partizan, koji od početka sezone traži levog beka „kao žedan čovek vodu“, ovo je najvažniji podatak iz cele večeri. Sve ostalo je manje bitno.
Ibrahim Zubairu u centru tuče koja se nije desila
Rodina očigledno nije doputovala u Beograd da testira samo živce, nego i tolerantnost domaćina. U dva navrata je meta bio Ibrahim Zubairu. Prvi put je Ganac reagovao, drugi put se, srećom po sve, suzdržao. Da nije, ovaj meč bi verovatno završio drugačije nego jednom fudbalskom rečenicom o rezultatu. Ovo su situacije u kojima prijateljska utakmica prestaje da bude prijateljska, a Partizanovi igrači su na kraju izneli glavni teret te nervoze.
Zubairu je i sportski bio jedan od ključnih ljudi utakmice, pošto je baš on u finišu prvog poluvremena postigao gol za izjednačenje, nakon što je Ivan Timošenko u 35. minutu doveo Ruse u vođstvo skokom u kaznenom prostoru.
Odbrana koja izgleda nepopravljivo
Ono što je i dalje najveći problem crno-belih jeste poslednja linija. U prvih sedam minuta Rodina je tri puta bez velike muke ulazila u kazneni prostor i pravila tri ozbiljne prilike, a samo su intervencije Marka Miloševića sprečile rani potop. To što je Partizan u nastavku uspeo da preokrene rezultat preko kombinacije Žea i Nemanje Trifunovića, u istom meču je poništeno kroz dva klasična „poklona“ u defanzivi.
Prvo je Mateja Milovanović u duelu sa Artemom Maksimenkom poslao loptu u sopstvenu mrežu, a u 78. minutu se desio i nesporazum između Stefana Mitrovića i Vukašina Đurđevića, koji je iskoristio Kerfala Sisoko za konačnih 2:3. Nije problem što se u kontrolnoj utakmici pravi greška. Problem je što ove greške deluju kao pravilo koji Partizan vuče iz meča u meč, bez obzira na to ko je protivnik i koji je ulog.
Šta Ilić realno može da izvuče iz ovakve večeri
Za Sašu Ilića je ovaj meč koristan iz dva razloga. Prvi je taj što je konačno video Jurčevića na terenu, pa makar i u ograničenom minutažu. Drugi je što mu je ova utakmica ponovo, i to na neprijatan način, potvrdila da je odbrana najveće otvoreno pitanje ekipe. Napad, sudeći bar po ovih 90 minuta, može da funkcioniše. Ali ako Partizan iz svake druge situacije prima gol ili se sam pucketa u petercu, koncepcija „mi ćemo dati više“ ima kratak rok trajanja.
Utakmica je odigrana u sastavu: Milošević, Milovanović, Mitrović, Lima, Đurđević, Baba, Alilović, Trifunović, Miladinović, Zubairu, Lekić. Igrali su još i Že, Makević, Sek, Jurčević, Čumić, Obradović, Roman, Milošević, Rakić i Lazarević.
Rezultat protiv Rodine za dve nedelje niko neće pamtiti. Jurčevićev povratak, ako se pokaže održivim, biće mnogo važnija stavka od bilo kog gola iz ove utakmice. Sve ostalo, uključujući i haotičnu odbranu i nervoznu atmosferu, poznata je priča koju Partizan i dalje pokušava da reši u hodu.
