Kevarijus Hejs o dolasku u Partizan: “Odmah smo se pronašli”

Američki centar nije stigao u Humsku slučajno — znao je kakav sistem ga čeka i zašto mu odgovara upravo sada.

Turnir u Atini je završen. Partizan Mozzart Bet se vratio u Beograd sa jasnijim utiskom o tome šta radi dobro, a šta tek treba da uskladi. Đoan Penjaroja nije krio zadovoljstvo trenutnom slikom ekipe, a jedan od igrača koji je te utiske zaslužio više od ostalih bio je Kevarijus Hejs — američki centar koji je u Humsku stigao ovog leta posle sezona u Žalgirisu i Monaku.

Razgovor koji je vodio za Mozzart Sport tokom klupskog Media Day-a otkriva čoveka koji nije stigao sa namerom da proba nešto novo. Stigao je sa jasnom predstavom o tome šta Partizan traži od njega i, što je možda važnije, šta on traži od Partizana.

Zašto Beograd, a ne neka druga ponuda

Hejs kaže da je prvi kontakt sa Partizanom uspostavljen početkom juna i da je sve krenulo brzo. “Čim smo počeli da razgovaramo, odmah smo se nekako pronašli”, rekao je. “Stil igre koji imaju i način na koji su zamišljali da ja igram košarku odgovarali su mi.”

Nije to bila fraza za kameru. Hejs konkretizuje: vidi sebe kao pretnju za lob dodavanja u kombinaciji sa Karlikom Džonsom koji izlazi iz pik-en-rola. “Mislim da nam to može predstavljati veliku prednost u napadu.” Ako ova dvojica zaista počnu da funkcionišu onako kako je zamišljeno, Partizan dobija napadački mehanizam koji protivničkim odbranama neće biti lako da neutrališu jednostavnim rešenjima.

Iz Monaka je poneo iskustvo igranja u rosteri punom kvalitetnih igrača, što ga je, kaže, nateralo da napreduje u napadačkom delu igre. Sada želi da to znanje donese u sistem koji mu daje centralniju ulogu. Partizan mu je ponudio upravo to.

Alimpijević, Trinkijeri i ono što razlikuje dobre trenere

Hejs je prošao kroz školu dvojice trenera koji su obojica imali period u Srbiji — Dušana Alimpijevića i Andree Trinkijerija. Zanimljivo je kako ih opisuje: obojica intenzivni, ali na različite načine.

Za Alimpijevića kaže da ga pamti po intenzitetu pre svega, i odmah dodaje sa smehom da je upravo on bio razlog zbog kojeg je prvi put probao rakiju. “On je zapravo čovek zbog kojeg sam prvi put probao rakiju. Pozdrav za Dušana.” Iza šale stoji ozbiljna opservacija: Alimpijević je, prema Hejsovim rečima, trener koji zna kada igrač ne daje sto odsto i koji će mu to reći direktno, ne da bi ga ponizio, nego da bi ga vratio na pravi nivo.

Trinkijeri i Alimpijević, kaže Hejs, imaju različite metode, ali isti cilj — izvući onaj dodatni napor koji razdvaja dobre utakmice od prosečnih.

Njegov odgovor na pitanje šta dobrog trenera odvaja od ostalih vredan je pažnje. Nije rekao taktiku. Nije rekao organizaciju. Rekao je poverenje: “Ako ne igrate robotski unutar sistema samo zato što trener insistira, možete da izgradite simbiotski odnos.” Trener postavi okvir, igrač ga puni u realnom vremenu, a između tog davanja i primanja prostora nastaje košarka koja izgleda živo, a ne uvežbano. Hejs zna kako to funkcioniše kada radi. Zadatak je da tako funkcioniše i pod Penjarojom.

Nedović, derbi i ćevapi

Odnos sa Nemanjom Nedovićem, sa kojim je igrao u Monaku, Hejs sažima u jednu rečenicu koja govori sve: “Rekao mi je da više neće razgovarati sa mnom.” Smeh na obe strane, ali i tačno razumevanje koliko je večiti derbi ozbiljna stvar u Beogradu.

Nedović mu je, ipak, dao i nešto praktičnije — rekao mu je da mu se grad dopadao i da je hrana veoma dobra. Hejs to može da potvrdi. Ćevapi su bili prvi kontakt sa srpskom kuhinjom i, prema svemu sudeći, odmah su napravili utisak. Rakiju je, pak, probao pre nekoliko godina, pa zna i šta ga tamo čeka.

Sve to su detalji, ali nisu nevažni. Igrač koji dolazi u novi grad i novu kulturu s otvorenim stavom prema hrani, šali i uklapanju — obično se lakše uklopi i u svlačionici. Hemija se gradi svuda, ne samo na treningu.

Majka koja je postavila temelje

Deo razgovora koji odskače od standardnih košarkaških odgovora tiče se Hejsove majke, samohrane roditelje s vojnom prošlošću. Hejs govori o njoj bez patetike, ali sa jasnom zahvalnošću.

“Kada sam tek počinjao da igram košarku po turnirima, mogu samo da zamislim koliko je sati radila tokom nedelje, a onda bi me ipak vozila po dva sata samo da bih otišao na neki turnir, da bi me videli određeni treneri.” Košarku, kaže, nije počeo ozbiljno da trenira sve do osmog razreda — što za mnoge karijere deluje kasno. Kada je ona videla da je ozbiljan, uložila je energiju. On je uzeo odgovornost.

Taj obrazac — preuzimanje odgovornosti za svoju ulogu, bez oslanjanja na druge — provlači se i kroz sve što Hejs kaže o košarci. Nije slučajno.

---

Partizan ovog leta nije dovodio igrače bez profila. Hejs nije izuzetak. Zna gde se uklapa, zna s kim igra i zna šta se od njega traži. Hoće li to biti dovoljno kada Evroliga krene ozbiljno, pokazaće rezultati — ali početak koji je napravio u Atini i jasnoća s kojom govori o svom mestu u sistemu daju razlog da se ovaj centar prati s pažnjom, a ne samo s nadom.

Čitav intervju na linku: Mozzart sport