Kada Amerikanac koji je gledao Evroligu iznutra kaže za saigrača „čovek je stvarno majstor, obožavam da igram sa njim”, to nije diplomatska fraza za mikrofone. Karlik Džons je posle turnira u Atini pričao o Luki Vildozi na način koji se ne izmišlja — sa konkretnom scenom, poštovanjem i onim uzbuđenjem koje odaje da je hemija u bekovskoj liniji Partizana krenula da se pravi ranije nego što se moglo očekivati. A to je, uoči prve utakmice Evrolige u petak, možda najvažniji signal koji je ceo pripremni ciklus mogao da pošalje.
Šta Džonsove reči govore o svlačionici Partizana
Postoji razlika između igrača koji obavezno pohvali saigrača na konferenciji i igrača koji ispriča konkretnu scenu. Džons je izabrao drugu opciju — pomenuo je Vildozino polaganje bez gledanja u koš dok je sam sedeo na klupi, i priznao da je uskliknuo. To je detalj koji pokazuje da gleda saigrače, da uživa u njihovom kvalitetu i da ga njihov nivo ne ugrožava.
U svlačionici u kojoj glavni organizator igre javno kaže „mogu mnogo da naučim od njega, kao što i on možda može od mene”, ego se ne postavlja u centar. To u startu sezone znači više od bilo koje pripremne pobede.
Bekovska rotacija Partizana pred Evroligu deluje dublje nego prošle sezone
Kada Džons nabroji Vildozu, Kajla, Pajolu i Itana i doda „svi igramo obe pozicije, svi smo zamenljivi”, on ne priča diplomatski — priča taktički. Penjaroja dobija fleksibilnost kakvu crno-beli u bekovskoj liniji dugo nisu imali. Različiti tipovi šutera, različiti stilovi kreacije, mogućnost da se protivnik napada na više načina u istoj utakmici.
Ako povratak Marija Nakića, koga je Džons posebno izdvojio kao „sjajnog šutera i izuzetno vrednog na terenu”, prođe bez posledica, dubina rotacije Partizana na malim pozicijama postaje jedan od najozbiljnijih aduta ovog tima za Evroligu.
Problem završnica meča koji Partizanu ne sme da se ponovi
Ovde Džons nije lakirao. Priznao je da je poraz u pripremama, protiv Efesa, došao jer „smo praktično sami sebe pobedili”. Trener je pričao o istoj stvari. Kada dva ključna glasa u ekipi imenuju isti problem, to znači da se on već radi — ali znači i da je stvaran.
Evroliga se približila. Utakmice u završnicama se ne dobijaju hemijom, dobijaju se hladnokrvnošću, jasnim setovima i tim jednim posedom u kome najbolji igrač uzme loptu i reši ga. To je područje na kojem će Džons, Vildoza i Pajola biti mereni od prve utakmice.
Zašto Partizan u petak izlazi sa realnim razlogom za optimizam
Ne razlog za euforiju — razlog za optimizam. Razlika je bitna. Ono što se vidi iz Atine je ekipa koja je još u fazi upoznavanja, koja to zna, priznaje, i deluje kao da uživa u procesu. Kada Džons kaže da mu je nedostajala „atmosfera, igranje pred navijačima i energija sa saigračima”, to zvuči kao rečenica koju su tribine u Areni čekale celo leto.
Petak i prva utakmica Evrolige daće prvu pravu sliku. Ali priprema za tu sliku — u rečima, tonu i međusobnom odnosu — deluje ozbiljno.
Ono što ostaje da se vidi
Ono što me zaista raduje u ovom Džonsovom intervjuu nije analiza — analize su svi naučili da izgovaraju. Raduje me ton. Čovek koji priča o saigraču sa uzbuđenjem, a o sopstvenom timu sa poštovanjem, obično igra košarku iz drugačijeg mesta. Ostaje jedna stvar koju još ne umem da procenim: da li će ova hemija izdržati prvi ozbiljan sudar sa evroligaškim ritmom, ili je zvuk iz Atine bio lepši od onoga što će nam realnost u petak servirati. Ali za sada, prvi put ove sezone, deluje kao da vredi verovati.
