Lazović: Emocija objašnjava pad, ali ne briše odgovornost

Danko Lazović je u podkastu 2×45 ispričao nekoliko detalja koji ne zvuče kao priča o velikom klubu, nego kao zapis sa ivice finansijskog i organizacionog ponora. U Partizanu se navijači lako podele kada govori uprava, jer emocija sama po sebi ne znači mnogo ako je ne prati rezultat. Ipak, dve epizode koje je generalni direktor izneo — ona o operaciji Gajasa Zahida i ona o zimskim pripremama u Antaliji — vrede pažnje baš zato što pokazuju koliko je dubok bio problem koji je klub dočekao.

To, naravno, nije oslobađajuća presuda za bilo koga u Humskoj. Ali jeste važan kontekst. A Partizan bez konteksta prečesto sklizne ili u slepu odbranu svega, ili u laku osudu bez mere.

Zahidov slučaj kao slika dna do kojeg se došlo

Najupečatljiviji deo Lazovićevog gostovanja tiče se trenutka posle teške povrede kolena Gajasa Zahida. Operacija je morala hitno da se plati, a Lazović je tada izgovorio rečenicu koju, kako sam kaže, više nikada ne bi ponovio: “Doktore, recite da me niste našli…”

To nije rečenica koja služi da izazove sažaljenje. To je rečenica koja pokazuje koliko je bolesna situacija kada čovek koji vodi Partizan mora da razmišlja da li klub može da plati operaciju svom igraču. Kasnije je usledio i razgovor sa Zahidom o reprogramu duga, koji je u tom trenutku, prema Lazovićevim rečima, bio oko 300.000 evra. Završnica te priče je povoljnija: Lazović tvrdi da danas prema Zahidu nema dugovanja.

Ono što ovde vredi izdvojiti nije patetika, nego granica. Partizan je klub koji može da izgubi utakmicu, trenera, čak i sezonu. Ali onog trenutka kada dođeš do toga da kalkulišeš sa operacijom igrača, više ne pričaš o običnoj krizi forme ili lošem prelaznom roku. Pričaš o davno urušenom sistemu.

Antalija i čarter nisu luksuz ako želiš da sačuvaš standard

Druga priča koju je Lazović izneo možda deluje manje dramatično, ali je jednako važna za razumevanje njegovog pogleda na klub. Kada je, kako navodi, u oktobru 2024. došao u Partizan, prvi zadatak bio mu je da organizuje zimske pripreme za januar. Problem je bio u tome što, prema njegovim rečima, na računu bilo 4.000 evra, a pripreme su koštale 150.000.

Tu Lazović insistira na jednoj stvari koju bivši igrači obično osete preciznije od kancelarijskih kadrova: igrač mora da oseti veličinu Partizana i u uslovima rada. Zato je gurao odluku da ekipa ide u Antaliju, a potom, kako kaže, organizovao i čarter let.

Ovo je dobar primer gde se lako sklizne u pogrešan ugao. Ne, čarter sam po sebi nije dokaz dobrog vođenja kluba. Ali nije ni hir ako je ideja da Partizan zadrži standard ozbiljnog tima. Problem ne nastaje kada klub plati uslov koji mu je potreban. Problem nastaje kada više nema jasan redosled prioriteta. Ako su pripreme i uslovi rada osnov da ekipa liči na nešto, onda to nije luksuz. To je minimum.

Teško je ne primetiti obrazac: u Partizanu se često vodi rasprava da li je nešto preskupo, a mnogo ređe da li je još skuplje kada klub počne da izgleda mali.

Smanjen dug jeste važan, ali Partizan traži i sportski dokaz

Lazović jednim od najvećih uspeha aktuelnog rukovodstva smatra to što klub, prema njegovim rečima, nije dodatno uvećao dug u protekle dve godine, već ga je smanjio za oko 20 miliona evra. Ako je ta procena precizna, to jeste ozbiljna stvar. U klubu kakav je Partizan, finansijska sanacija nije dekor, nego preduslov da uopšte možeš da planiraš bilo šta na terenu.

Ali tu dolazi i deo koji ne sme da se preskoči. U Partizanu finansijski oporavak nikada neće sam dobiti aplauz ako ga ne prati sportski red. Navijač može da razume dubinu problema, može čak i da ceni iskrenost kada mu neko pokaže koliko je stanje bilo loše. Ono što ne prihvata dugo jeste da objašnjenje postane zamena za napredak.

Zato je ovaj Lazovićev istup koristan, ali samo do određene tačke. Koristan je jer skida malo magle sa perioda u kojem je klub očigledno radio na ivici i katastrofalno. Koristan je i jer podseća da neke odluke, koje sa strane deluju kao preterivanje, iznutra zapravo znače borbu da Partizan ne izgubi osećaj sopstvene veličine. Ali nije dovoljan sam po sebi.

Lazović je ovim pričama pokazao da zna koliko je duboko Partizan bio pao i koliko ga je taj pad pogodio i lično. To nije mala stvar. Međutim, u Humskoj emocija može da objasni mnogo, ali ne može da zatvori račun. Taj račun se i dalje plaća kroz rezultate, stabilnost i sposobnost da klub više nikada ne dođe u situaciju da operacija igrača zvuči kao nerešiv problem.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11