Postoje odluke koje imaju smisla čim ih čuješ. Kada RK Partizan imenuje dete kluba za kapitena baš u sezoni kada se crno-beli posle 13 godina vraćaju u Ligu šampiona, teško je naći razlog za prigovor. Ivan Mićić, pivotmen rođen 2000. godine, koji je prve rukometne korake u crno-belom dresu pravio upravo dok je Partizan poslednji put nastupao u elitnom evropskom takmičenju, sada ulazi u tu istu arenu — ali sa trakom na ruci.
To nije slučajnost. To je priča koja ima početak, sredinu i logičan nastavak.
Odanost koja se vraća na pravi način
U srpskom sportu nije retko da igrači menjaju klubove čim se ukažu bolji uslovi. Mićić nije. Ostao je veran Partizanu kroz sve faze razvoja, kroz sezone kada Liga šampiona nije bila ni blizu horizonta, kroz promene u sastavu i upravi. Takva odanost sama po sebi ne garantuje kvalitet, ali kada se spoji sa sportskim napretkom i poverenjem stručnog štaba, postaje argument koji stoji.
Raul Gonzales je preuzeo ekipu koja je pretrpela značajne promene u odnosu na prošlu sezonu. U takvim okolnostima, kapiten koji poznaje klub iznutra — koji ne mora da uči gde je šta, ko je ko i šta Partizan znači — nije luksuz. To je potreba.
Mićić je tu poziciju opisao onako kako bi je opisao igrač koji razume težinu, a ne onaj koji traži reflektore:
„Kapitenska traka je jedna od najvećih odgovornosti, a ujedno i izuzetna čast. Biću kao i do sada maksimalno motivisan za svaki trening i utakmicu.”
Rečenica bez preterivanja. Što je, u ovom kontekstu, pravi ton.
Liga šampiona kao nagrada i kao test
Partizan se u Ligu šampiona nije vratio slučajno, i Mićić dobro zna da oduševljenje mora da ima podlogu u terenu. Nije pokušao da umanji snagu rivala niti da proda optimizam koji ne stoji na čvrstim nogama:
„Mislim da je to sam krem svetskog rukometa. U Ligi šampiona nema lakih protivnika i u ovim mečevima vidim odličnu priliku da ljubitelji rukometa vide kvalitet na delu. Nadam se da ćemo biti dostojan protivnik svim rivalima u grupi.”
A onda je dodao nešto što navijači mogu da prime kao obećanje, ne kao floskulu:
„Siguran sam da niko od njih neće moći sebi unapred da upiše dva boda u Beogradu.”
To je konkretna ambicija. Partizan ne ide u Ligu šampiona da skuplja iskustvo i broji poraze — ide da se bori na svom terenu. Koliko će ta ambicija biti opravdana, pokazaće mečevi, ali stav je jasan od prvog dana priprema.
Ono što sezona zahteva od novog kapitena
Promena kapitena nije kozmetička odluka. Mladen Šotić, koji je prošle sezone nosio traku, bio je iskusno levo krilo i povremeni reprezentativac. Mićić dolazi sa drugačijim profilom — pivotmen koji igru čita iz unutrašnjosti, koji vezuje odbranu i otvara prostor saigraču. Njegova uloga na terenu i uloga kapitena van njega moraće da se dopunjuju, a ne da se takmiče.
Ekipa je promenjena. Novi igrači su stigli i, prema Mićićevim rečima, „pravi profesionalci” čiji se odnos prema poslu video od prvog momenta priprema. To je ohrabrujuće, ali crno-beli su dovoljno iskusni navijači da znaju: hemija ekipe se ne meri na prvom treningu. Meri se u trenutku kada rezultat ne ide, kada pritisak raste i kada treba neko da drži grupu na okupu.
Tu kapitenska traka dobija pravi smisao — i tu će Mićić morati da je zasluži iznova, utakmicu po utakmicu.
Sezonske karte su u prodaji i važe za sva takmičenja u kojima crno-beli nastupaju, uključujući Ligu šampiona, Regionalnu ligu, ARKUS ligu i kup takmičenja. Za navijače koji su čekali 13 godina da ponovo vide Partizan u evropskoj eliti, ovo je sezona koju ne treba propustiti.
Mićić nosi traku. Ostatak je na terenu.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
