Piše: Volimpartizan.rs
Postoje trenuci u istoriji jednog kluba koji se ne mire sa protokom vremena. Ne postaju stari. Ne blede. Svake godišnjice vrate se u punoj rezoluciji — sa mirisima terena, glasom komentatora, lupom tranzistora i onim teškim iščekivanjem koje zna samo neko ko je navijao za Partizan u momentu kada titula visi o koncu.
Danas je jedan od tih datuma. Pre tačno 50 godina, 11. jula 1976, na stadionu pod Bežigradom u Ljubljani, Nenad Bjeković je šutnuo lopatom u zemlju, lopta se otkotrljala cap-cap-cap u mrežu Ljubiše Dalanovića, i Jordan Ivanović je u mikrofon Radio Beograda poklonio jugoslovenskom fudbalu jednu od najprepoznatljivijih rečenica u istoriji sporta na ovim prostorima:
“Evo Bjekovića. Gol, gol, gol! Gol šampionata! To nije viđeno na našim terenima, nikada do sada.”
Partizan je postao šampion Jugoslavije. Posle 11 godina čekanja.
Jedanaest godina — da mlađi navijači razumeju težinu
Ako nekom crno-beli šampionski post od danas deluje kao nešto s čim se može živeti, neka pogleda šta je 11 godina bez titule značilo za Partizan tada. Nije to bila samo statistika. Bio je to teret koji se vukao kroz sezonu, pojačavao se u proleće i kulminirao svakog poslednjeg kola.
“Da nije bilo Ljubljane, ko zna gde bi danas bio Partizan”, rekao je Bjeković godinama kasnije. Nije to bila skromnost. Bila je to iskustvena procena čoveka koji je osećao koliku je težinu taj gol skinuo — i s igrača, i sa kluba, i s navijača koji su na Karaburmi slušali radijski prenos dok su Splićani čekali da slome tranzistore od muke.
JSD Partizan nije samo fudbalski klub. Nikada nije bio. To je sportsko društvo sa tradicijom u kojoj se naslage pamte generacijama — kroz košarku, rukomet, odbojku, atletiku, kroz bezbrojne grbove i crno-bele dresove u bezbrojnim sportovima. Ali fudbalska titula 1976. ima posebno mesto čak i u toj bogatoj priči, upravo zato što je došla na najdramatičniji mogući način.
Drama na dve adrese istovremeno
Poslednje kolo je bilo kao sinopsis filma koji niko nije smeo da snimi jer mu niko ne bi poverovao.
Hajduk i Partizan su dočekali 11. jul bodovno izjednačeni. Splićani su imali bolju gol-razliku — i to delom zahvaljujući demoliranju crno-belih od 6:1 na JNA stadionu, utakmici koja je i sama postala deo kolektivnog Partizanovog pamćenja, ali iz sasvim drugačijeg razloga. Hajduku je za titulu trebala samo pobeda na Karaburmi, protiv OFK Beograda. Partizanu je trebalo da pobedi u Ljubljani i da se Hajduk ne pobedi.
Romaničari, kojima je tada na čelu bio glumac Ljubiša Samardžić, imali su razloga za nadu. Šuškalo se o posebnim odnosima između OFK-a i Hajduka. Bjeković se toga i sećao direktno: “Dobili smo obećanje od njihovog rukovodstva da će sve biti pošteno.”
I — bilo je. OFK je vodio, Peruzović je izjednačio u 75. minutu, ali Žungul je pred kraj promašio veliku šansu za Hajdukovu titulu. Na Karaburmi je utihnulo sve. Ostao je samo glas Jordana Ivanovića iz Ljubljane, koji je dopirao kroz tranzistore.
Istovremeno, pod Bežigradom — ništa. Ljubiša Dalanović je bio u stanju kakav golman ne bi smeo da ima na meču koji mu nema apsolutno nikakvu sportsku težinu. Partizan je nadirao uzalud. Čak ni kumovske veze Ilije Zavišića, koji je sa ekipom otputovao u Ljubljanu da “omekša” Dalanovića — a nije igrao zbog kartona — nisu vredele. “Ovaj ni da čuje”, kaže Bjeković.
Onda je stigao detalj koji tek naknadno dobija punu težinu: jedan od igrača Olimpije rekao je Bjekoviću da je Hajduk “iskeširao 30 miliona dinara” da Olimpija izađe na teren ozbiljno. Ko je platio više i bolje — to je u tom momentu trebalo da pokaže devedeset i nešto minuta igre.
Sudija koji je stavio pištaljku u usta, pa je sklonio
Dušan Maksimović iz Novog Sada je bio sudija utakmice. Koloritna figura jugoslovenskog fudbala, koja i danas u Splitu nosi etiketu čoveka koji je “sudio kako mu odgovara”. Bjeković to ne negira, ali daje i protivargument: Ivo Tomić, reporter Radio Zagreba koji je prenosio utakmicu, dugo posle tog dana nije smeo da kroči u Split jer je — po Bjekovićevim rečima — objektivno prenosio meč i rekao da su crno-beli oštećeni za dva penala.
Sudija je, dakle, stavio pištaljku u usta da svira kraj. Aut za Partizan.
I onda — trenutak koji Bjeković i danas prepričava kao nešto između čuda i slučajnosti:
“Priđem mu i kažem: ‘Molim te, ali MOLIM TE, pusti još ovo.’ Ivanča baci Gajici, ovaj doda do Nenada Stojkovića i Neša na palac pa u šesnaesterac. Lopta u mojim nogama. Da me ubiješ ne znam kako je tu stigla. Da sam je šutnuo kako sam želeo, završila bi negde pod Bežigradom. Meni se kopačka zarije u zemlju, šutnem očajno i ona cap-cap-cap, otkotrlja se u mrežu. Samo je na taj način mogla da završi u golu.”
Gol koji niko ne bi naredio scenaristi da napiše, jer bi izgledao previše neverodostojno.
Zašto ova priča govori nešto trajno o Partizanu kao JSD
Pedeset godina je dovoljno vremena da se mit odlepi od stvarnosti. Ali ova priča ima tu osobinu da ne zahteva ulepšavanje — svaki detalj koji se dodaje samo je čini kompleksnijom i istinitijom. Dalanović sa desetkom u novinama. Zavišić koji putuje da kumuje i ostane kratkih rukava. Žungul koji promašuje. Jordan Ivanović čiji glas prolazi kroz tranzistore na Karaburmi dok Splićani stoje skamenjeni. I Bjeković čija kopačka zarije u zemlju u 97. minutu.
SD Partizan postoji kao pojam veći od bilo kog sporta i bilo koje sezone upravo kroz ovakve momente. Nije ovo samo fudbalska priča. Ovo je priča o tome šta znači biti Partizan — o tome da klub i kad izgleda da je završeno, nekako nađe još jedan minut.
Humska i danas čeka novog Bjekovića koji bi prekinuo dugi post koji traje. Možda neće doći cap-cap-cap. Možda će doći drukčije, manje filmski. Ali kad dođe — i ako dođe — biće tu neko ko će se toga sećati jednako živo kao što se i danas sećamo Ljubljane.
Pedeset godina nije oslabilo tu priču ni za jedan decibel.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
