Piše: Volimpartizan.rs
Ako se potvrdi da Jan Veseli na kraju sezone spušta zavesu, Partizanu neće izmaći samo povratak velikog imena, nego prilika da jednu važnu priču zatvori kako dolikuje. Nije ovde stvar u pukoj nostalgiji, već u tome što je malo koji igrač tako jasno pokazao šta Partizan može da napravi od mladog talenta. Prema navodima iz izvora, Barselona je objavila, pa obrisala vest o njegovom povlačenju, baš kada se ponovo otvorila priča o povratku bivših ljubimaca u crno-belo.
U toj povratničkoj priči, gde su se pominjali Žofri Lovernj, Bogdan Bogdanović, Vladimir Lučić, Aleksa Avramović i Alen Smailagić, Veseli je nosio posebnu težinu. Ne samo zato što je bio vrhunski centar, nego zato što je za Partizan bio dokaz da razvoj nije parola, nego zanat. Kada ti neko dođe 2008, ostane tri godine, uzme devet trofeja i ode kao šesti pik na draftu, ne pričaš samo o karijeri. Pričaš o jednom od retkih slučajeva kada klub i igrač pogode jedno drugo u pravom trenutku.
Veseli je u Partizanu postao ono što će kasnije biti
Zato mi je razumljivo što ga mnogi i danas zovu Duletovim sinom. Ta formula zvuči navijački, ali u njoj ima istine: nije stigao kao gotov igrač koji je samo usput svratio u Beograd. Došao je mlad, prošao dril, sazreo i kao košarkaš i kao čovek. Posle toliko godina praćenja Partizanove košarke, naučiš da neke igrače ne meriš samo trofejima, nego pečatom koji nose iz kluba.
Češki centar i Partizan nisu ostali dužni jedan drugom
Posle Partizana usledila je karijera koju niko ozbiljan ne može da svede na nostalgiju: NBA epizoda, osam godina u Fenerbahčeu, Evroliga, MVP, pa Barselona u poznim igračkim godinama. Zato je pogrešno ovu vest svesti na to da Partizan nije vratio još jednog veterana. Nije svaki veliki bivši igrač kandidat za povratak, ali Veseli je morao da bude. Ne zbog marketinga, nego zato što je malo ko tako prirodno spajao kvalitet, biografiju i emociju navijača. Neki igrači iz Partizana ne odu kad promene klub, nego tek kad objave kraj.
Leteći Čeh bez poslednjeg kruga u crno-belom dresu
I tu dolazim do žala. Ne zato što verujem da bi povratak veterana sam po sebi rešio sve Partizanove probleme — nisam od onih koji romantizuju svaki povratak do besvesti. Žal je u tome što bi poslednji krug u crno-belom imao smisla i van parketa. Takvi povratci podsećaju klub ko je bio, a mlađe navijače uče zašto neka imena ne stanu u statistiku. Ako je Barselona zaista njegova poslednja stanica, Partizanu ostaje praznina koju ne pravi promašen transfer, nego neodigrani oproštaj.
Možda me ovde vodi nostalgija više nego što bi trebalo, priznajem, jer nisam od onih koji svaki povratak bivšeg igrača vide kao spas. Ali kod Veselog se nikad nije radilo samo o veteranu, već o zatvaranju jedne grobarske priče tamo gde je počela. Navijači koji su ga gledali od 2008. u crno-belom, recite iskreno: da li bi njegov poslednji aplauz u Partizanu bio samo emocija, ili i podsetnik da je ovaj klub nekada pravio velike igrače pre nego što ih je ispraćao u svet?
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
