Piše: Volimpartizan.rs
Nathov oproštaj u Humskoj ne sme da prođe pred polupraznim tribinama, jer su takvi rastanci ogledalo kluba isto koliko i tabela. Ako je, kako je rekao u razgovoru za MONDO, ovo kraj njegovih nedelja u Partizanu, onda poslednje kolo protiv Radnika nije samo utakmica, nego ispit našeg pamćenja.
Oproštaj protiv Radnika nije običan meč, već prilika da Humska pokaže da još ume da prepozna veličinu
Kada igrač posle skoro sedam godina kaže da mu je Partizan “praktično druga kuća i posebno mesto”, to nije rečenica za usput. To je mera odnosa koji je preživeo svašta: dobre trenutke, loše sezone, nervozu oko kluba i konstantan pritisak koji uz ovaj dres ide. Zato mi je važno i što ne glumi hladnoću, nego otvoreno kaže da je emotivan i da pokušava da uživa do kraja.
Ima u toj njegovoj rečenici nešto što se retko čuje iskreno: emocije ne možeš da pripremiš, one se dese u sekundi. Upravo zato i oproštaj ne može da bude odrađen reda radi. Ili ima dušu, ili ga nema.
Zašto Bibras Natho zaslužuje pun stadion Partizana
Ne zato što je stranac koji je dugo ostao. To je previše plitko. Zaslužuje pun stadion jer je godinama bio jedan od retkih koji su igri davali smisao kad je oko nje često bilo više nervoze nego fudbala.
Dovoljno je bilo da primi loptu pod pritiskom, okrene telo jednim dodirom i pusti pas u prostor da vidiš razliku između fudbalera i pukog učesnika utakmice. To je taj konkretan momenat koji ću pamtiti: ne nužno jedan gol ili jednu asistenciju, već način na koji je običan posed lopte pretvarao u nešto smisleno. U ovoj ligi, to nije mala stvar.
Razlozi zbog kojih Humska treba da dođe su jasni:
- skoro sedam godina u crno-belom nisu prolazna epizoda;
- odlazi kao kapiten koji i dalje priča o drugom mestu, a ne o sebi;
- sam je rekao da čeka navijače na oproštaju i da želi rastanak “na pravi način”.
Nathov oproštaj je više od emocije u siromašnoj Superligi
Neću da glumim da jedan ispraćaj rešava Partizanove probleme. Ne rešava. Ali rešava nešto drugo: pokazuje da li još umemo da prepoznamo fudbalera koji je donosio red, meru i pamet u igru. U Superligi koja je često siromašna kvalitetom, Natho je bio podsetnik da fudbal ne mora da bude samo jurnjava, prekid i nervoza.
U ligi u kojoj se fudbal često preživljava, Natho ga je igrao.
To je rečenica uz koju stojim i znam da će neko možda reći da preterujem. Neka kaže. Ima igrača koji ostanu upamćeni po statistici, a ima i onih koji ostanu po tome kako su izgledali sa loptom. Natho pripada ovoj drugoj grupi.
Šta navijači Partizana duguju Nathu u poslednjem kolu
Navijači imaju pravo da budu umorni od svega. Imaju pravo da budu ljuti, sumnjičavi, razočarani. Ali ako baš na ovom rastanku istresemo sav bes prema sezoni, onda smo promašili čoveka. Natho nije bio simbol onoga što je bilo loše, već jedan od retkih dokaza da je u ovom timu i dalje moglo da se vidi nešto nalik ozbiljnom fudbalu.
Posle toliko godina gledanja Partizana, naučiš da nisu svi veliki igrači nužno i veliki rastanci. Ovaj mora da bude.
I tu stvarno nema mnogo sredine: ili ćemo doći da kapitenu aplaudiramo kako dolikuje, ili ćemo priznati da više ne umemo da razlikujemo razočaranje od nezahvalnosti. Kada čovek sam kaže da “čeka navijače na oproštaju”, to nije prosjačenje emocije. To je poslednji poziv na međusobno poštovanje.
Možda će neko reći da previše romantizujem jednu oproštajnu utakmicu u sezoni koja nije zaslužila mnogo romantike. Možda i ima toga. Ali stalno mi se vraća ista misao: ako Humska ne ustane zbog čoveka koji je skoro sedam godina nosio traku, mir i kvalitet u igri, zbog koga će? Navijači koji planiraju da dođu protiv Radnika, zanima me baš konkretno — da li na ovaj oproštaj gledate kao na zahvalnost Nathu, ili kao na poslednju obavezu prema samom Partizanu?
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
